Drevni vodeni džinovi: Kako su jesetre postale jedna od najugroženijih vrsta? (INFOGRAFIK)

Premda potiču još iz perioda dinosaura, jesetre su se između ostalog i zbog zagađenja vode, suočile sa smanjenjem populacije za čak 70 procenata tokom XX veka.

ostale slike u galeriji
 „U Srbiju, jesetarske vrste (moruna, ruska jesetra, pastruga) i haringe migriraju iz Crnog mora radi mresta i pre izgradnje brana „Đerdap I“ i „Đerdap II“ na Dunavu , ove ribe su prelazile više od 1000 kilometara na tom putu. Izgradnja brana, prelov i zagađenje učinile su da su jesetarske vrste danas  krajnje ugrožene. Otvaranje migracionih puteva i sprečavanje ilegalnog izlova su ključni za oporavak populacija jesetarskih vrsta", objasnila je dr Mirjana Lenhardt, jedna od vodećih ihtiologa u regionu i naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

WWF se aktivno bavi zaštitom jesetarskih vrsta u slivu Dunava sarađujući sa relevantnim institucijama, naučnim ustanovama, ribarima, ribnjacima i prozvođačima kavijara.


Foto: WWF

Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba koje potiču još iz vremena dinosaurusa. Od tog doba do danas preživelo je ukupno 25 vrsta koje naseljavaju severnu hemisferu, a šest vrsta živi u slivu Dunava, jednom od poslednjih utočišta za jesetre u Evropi. 

Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, impozantnoj veličini i dugovečnosti - neke vrste mogu da porastu i do šest metara u dužinu i da žive oko 100 godina. Većina jesetri su anadromne (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne (žive i hrane se na dnu rečnog korita) vrste, hraneći se u rečnim ušćima i zalivima.

Pratite nas i na Instagramu >>> https://www.instagram.com/ngmsrbija/



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.