Slano kopovo, ostatak nekadašnjeg Panonskog mora

Slana, Šoškop ili Lesno kopovo, kako još zovu ovu jedinstvenu akvatoriju, nalazi se u severnom Banatu i predstavlja specifičan i raritetan rezervat prirode sa čak 203 vrste ptica.

ostale slike u galeriji

Ptičija oaza

„Na Slanom kopovu sa širom okolinom do sada je zabeleženo 203 vrste ptica, od kojih 73 pripadaju gnezdaricama. U posebne ornitološke atrakcije ovog jedinstvenog lokaliteta spadaju“, kako navodi Bratislav R. Grubač, „vivak, morski žalar, crvenonogi prudnik, bukavac i sabljarka.“ Nekada je Slano kopovo bilo poznato po plavokljunoj patki, danas izumrloj gnezdarici, a sada po sivom ždralu kojem banatsko more predstavlja jednu od retkih usputnih stanica pri seobi. Svake godine velika jata ovih veličanstvenih ptica zadržavaju se po nekoliko nedelja. Prizori večernjeg okupljanja ždralova i njihovi krici dozivanja ostavljaju svakom posetiocu impresiju nestvarnog i nezaboravnog doživljaja.

Otkrijte i Priča o izgradnji Velikog bačkog kanala

Ovde snagu za dugi let na jug prikupljaju i stepski soko, noćni potrk, planinski žalar... U zimskom periodu na Slanom kopovu gotovo da i nema ptica. Samo voda koja se dodirnuta vetrovim usnama povremeno, u snu, zatalasa. I trava. „Trava za laike“, objašnjava dr Butorac, „ali se na obali Slanog kopova nalazi pravo bogatstvo retkih biljnih vrsta poput panonske jurčice ili caklenjače koju možete još jedino videti na Škocijanskoj močvari kod Kopra.“ Inače, u priobalnom delu Slanog kopova mogu opstati samo tipične biljke slatina koje su prilagođene životu u ekstremnim ekološkim uslovima. Većina njih crpe slanu vodu iz tla, iskoriste je, a višak soli izbace u vidu grumenčića nataloženih na listovima. Druge, pak, prave rezerve vode u ćelijama. Tako opstaju u vreme suše, kada dno jezera postaje vidljivo i kada navuče beličastu, slanu skramu. U julu, recimo, so je vidljiva tek na obodu jezera. Podno humke rastu divlje kruške i lešnik. Tu je leti hladovina, a zimi mesto gde se na momenat može skloniti od oštrog jezika vetra. Odatle se, preko jezera, pruža pogled na Aračku gredu, deo koji voda – meandar Tise – nikada nije plavila. Nekada je tu postojalo naselje Arača, a sada su sa puta golim okom vidljivi ostaci, kako tvrdi istoričar Lazar Mečkić, romanske crkve – bazilike dalmatinsko-benediktinskog tipa. Bila je to reprezentativna trobrodna bazilika sa tri polukružne oltarske apside, raščlanjena lučnim arkadama sa polustubovima. Zidana od crvene opeke i tesanog kamena, Arača je imala burnu istoriju. Prelazila je iz ruke u ruku, bila u posedu despota Stefana Lazarevića, potom u vlasništvu despota Đurđa Brankovića. Rušena je i obnavljana. Mađarska kraljica Jelisaveta, kćerka Stevana II Kotromanića i majka kralja Ludviga Velikog, dala je da se sazida gotski zvonik, a neimari su dodali i nešto više kamene plastike. Rušio je, među mnogima koji su Panonijom tutnjali, i Mehmed-paša Sokolović prilikom osvajanja Banata. Danas je ova ruševina pod zaštitom države. O obnovi se još ne priča…

U dubinama Gornjeg Podunavlja: Najznačajnije stanište crnih roda

U predvečerje jata ptica stižu s polja, gde su provela dan. Bara oživi. Stotine ptica samo oko veštog ornitologa može razlikovati u pomešanim jatima, u uspenušanoj vodi, u razmaknutom ševaru, trski, među jurčicom i caklenjačom. Za laika je to nestvarni prizor, još jedan trijumf netaknute prirode. Ipak, ovo je tek mali deo ptičjeg sveta koji uživa u ovom jedinstvenom rezervatu flore i faune, jer tek na jesen Slano kopovo zablista u punom sjaju. Ovo je, međutim, dovoljan dokaz o njegovoj jedinstvenosti i biološkom značaju. Noćni vetar stiže kao znak i upozorenje. Stiže doba grabljivica. Topla, skrovita gnezda, skrivena legla, rupe u zemlji spas su mnogobrojnim pticama. Kuće i staje, čobanski zakloni, konak za odocnele putnike.

Iz daleka tek se nazire Slano kopovo. Gledano kroz prorez kapaka vidi se bela skrama, oreol soli, u tavni noćni čas belasa i svetli kao trag rusalki čiju pesmu, gizdavu i omamljujuću, čuju uši pune straha. Zato žurno s tog mesta treba ići, kažu starosedeoci, jer koga rusalke uhvate, taj poludi. Ovde, u Banatu, Panoniji, vodeni ljudi, rusalke i karakondžule služe da bi se njima plašila deca, da noću ne idu blizu vode, kako se u njoj ne bi – neoprezna i lakomislena – udavila. Ali, to se odnosi i na odrasle, na one koji ne poštuju Boga, ni ljude, a pogotovo lepotu prirode i jedinstveni svet ptica i bilja. Rusalke danas ovde igraju zbog lovokradica i marodera. Nisu, međutim, samo to problemi sa kojima se suočavaju svi oni koji žele da ovaj rezervat ptica opstane, jer on je ugrožen i zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih zaštitnih sredstava u poljoprivredi, pa i preoravanjem preostalih vlažnih pašnjaka i utrina i pretvaranjem u poljoprivredno zemljište, ali i zbog nedostatka rešenja o regulisanju vodnog režima, to jest zbog sve češćeg nedostatka vode.

Mostonga kod Sombora, reka koja nestaje

„Zaštita ovog područja je primarni cilj opštine i države“, navodi Milan Knežev, viši saradnik za zaštitu životne sredine u SO Novi Bečej i urednik Plana upravljanja, značajnog dokumenta koji, uz stručnu analizu područja, metode zaštite i načina korišćenja, u svojoj koncepciji sadrži i predloge usklađivanja interesa lokalne zajednice sa očuvanjem prirodnih vrednosti. Staratelji rezervata, Lovačko društvo Novi Bečej, uz stručnu pomoć Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kadrovski i tehnički će se opremiti za uspostavljanje, obradu i deponovanje podataka u cilju razvoja informacionog sistema rezervata, koji će se koristiti za sprovođenje mera zaštite, planiranje aktivnosti za uređenje rezervata, te razmenu informacija i izradu propagandnog materijala.

Pored iniciranja izrade međunarodnog projekta za unapređenje ekoloških uslova za otkup zemljišta, jer od ukupno 900 hektara na kojima se prostire Slano kopovo, oko 400 je u vlasništvu poljoprivrednika, značajna je i konstantna edukacija lokalnog stanovništva. Plan upravljanja Specijalnim rezervatom prirode Slano kopovo omogućiće ne samo bolju zaštitu nego će stvoriti perspektive za razvoj turizma, pre svega takozvanog bird-watcing turizma.

Kad bude tako, onda će i mitska bića i sva čudesa u knjige i stripove. Samo, da li će Slano kopovo, njegove lepe, jedinstvene ptice i retko bilje uspeti da do tada prežive…

Da se ne zapitamo kome zvone zvona šest novobečejskih crkava. 

 

Priče i reportaže o mestima u Srbiji koja možete da istražite, potražite na linku: 

ISTRAŽI SRBIJU



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.