Šta bi trebalo da znate o virusu Zapadnog Nila?

Saznajte na koji način se prenosi virus Zapadnog Nila, nakon koliko dana od ujeda komarca se javljaju prvi simptomi bolesti, kao i koje su najbolje mere zaštite od ovog virusa.

 

Mere zaštite od bolesti koje se prenose komarcima

1. Izbegavanje šumovitih i močvarnih područja sa velikim brojem insekata

2. Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca (sumrak i zora)

3. Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke, kao i komotne odeće (jer komarci mogu da ubodu kroz odeću pripijenu uz telo), a preporučuje se i odeća svetlih boja, jer komarce privlače tamne boje

4. Izbegavanje korišćenja parfema i raznih kozmetičkih sredstava jakih mirisa za vreme boravka na otvorenom, jer privlače komarce

5. Pokrivanje bebinih kolica zaštitnom mrežicom

6. Ukoliko sedite na terasi ili ste na pikniku - pokrijte svu hranu, obrišite odmah proliven sok, a otpad od hrane sklonite u dobro zatvorenu kesu za đubre, da sprečite okupljanje insekata

7. Upotreba repelenata za vreme boravka na otvorenom: to su preparati određenog hemijskog sastava, koji svojim specifičnim mirisom odbijaju insekte i tako štite od njihovih uboda (kao što je DEET - N, N-dietil-m-toluamid, autan ili permetrin), a postoji čitav spektar prirodnih preparata koji su bazirani na eteričnim uljima limunskog eukaliptusa, citronele, kedra, nane, limunove trave, čajevca, geranije, morača, lavande, cimeta. 

Šta sve treba da znate o groznici Zapadnog Nila?

1. Virus Zapadnog Nila je prvi put izolovan i identifikovan kod čoveka u regionu Zapadnog Nila, u Ugandi, 1937. godine. Nakon toga, bolest se registruje i u drugim delovima sveta.

2. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka, sem izuzetno - putem transplantacije organa, transfuzije zaražene krvi, transplacentarno i dojenjem. 

3. U prirodi, virus Zapadnog Nila kruži između ptica i komaraca. Među pticama su vrane i čavke najosetljivije na zarazu ovim virusom, a ptice selice ga mogu preneti na velika rastojanja. Pored komaraca, potencijalni prenosioci virusa groznice Zapadnog Nila su i krpelji, koji se takođe hrane na pticama (vrapci).  

4. Kod manje od jedan odsto inficiranih osoba (kod jedne od 150) dolazi do razvoja teške kliničke slike, to jest neuroinvazivnog oblika bolesti, koji se manifestuje upalom moždanica i mozga.

5. Vakcina se ne koristi za humanu upotrebu, ali se može koristiti za zaštitu konja, koji su osetljivi na infekciju ovim virusom i imaju značajnu ulogu u širenju virusa.

6. Najvažnije je sprovoditi vaspitno-obrazovni rad o merama zaštite od komaraca i mere kojima se broj insekata drži pod kontrolom.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.