Smanjen broj zelenih kornjača: Naučnici rešili misteriju ostrva Raine?

Naučnici pokušavaju da odgonetnu zašto se broj kornjača i njihovih legla drastično smanjio na ostrvu Raine, najvećem i najvažnijem naselju zelenih kornjača na svetu.

Smanjen broj zelenih kornjača: Naučnici rešili misteriju ostrva Raine? Foto: Profimedia

Kao maleno ostrvo, koje leži između Australije i Papua Nove Gvineje, ostrvo Raine bi trebalo da bude savršeno zemljište za legla zelenih kornjača, koje su globalno proglašene ugroženim vrstama. Međutim, uprkos širokim peščanim plažama koje su okružene zaštitinim koralima i bez predatora na kopnu, stopa uspešnih legla je sada manja od 30 procenata, sa mnogo embriona kornjača koji umiru u ranoj fazi inkubacije, otkrivaju naučnici iz Servisa za očuvanje divljih životinja i parkova iz Kvinslenda i Univerziteta Kvinslend u Australiji, a prenosi Phys.

Pogledajte i Kako izgleda svet iz perspektive jedne kornjače? (VIDEO)

Pre svega, morska voda koja poplavi gnezda za vreme plime bi mogla da bude uzrok: „Primetili smo da se velike plime pojavljaju u depresiji regija na plaži koje kornjače koriste za traženje gnezda“, kaže naučnik doktor Dejvid But. Shodno tome, buldožer je na ostrvu 2014. godine pokušao da podigne deo plaže za 1 do 1,5 metar, ali uprkos tome što je nivo mora ostao ispod gnezda u ovoj oblasti, broj gnezda i legla kornjača je i dalje bio ekstremno mali u toj godini.

„Manje kornjača je postavilo gnezda na ostrvu te godine što sugeriše da je na broj gnezda i legla uticao faktor gustine, čak i u leglima koja su ostala nedirnuta tokom inkubacije, više nego što su na to uticali spoljašnji uslovi u okolini“, objašnjava dr But.

„Zato što gnezda generalno ne ometaju druge kornjače, najlogičnije objašnjenje leži u niskom nivou kiseonika ili visokom nivou ugljen-dioksida ili u povećanju mikroorganizama koji izazivaju oboljenja“, kaže dr But.

Veći broj gnezda bi značio da se nivo kiseonika ispod nivoa peska brže koristi i potencijalno dovodi do gušenja. Na ostrvu Raine je testirana propustljivost kiseonika u pesku i otkriveno je da je sličan kao kod uspešnih gnezda kornjača. Fizičke osobine peska ne mogu da ograničavaju količinu raspoloživog kiseonika.

Redak fenomen: Leptiri piju kornjačine suze

Alternativno, velike gustine gnezda mogu izazvati bakterije i gljivice i izgraditi ih do viših nivoa, pre nego što prodru do jaja i ubiju embrione kornjača.

Dr But planira da testira i istraži da li pumpanje vazduha u gnezda korišćenjem pumpe za akvarijum može povećati stopu izleganja kornjača. Ukoliko je njegova hipoteza tačna, to bi moglo da objasni zašto se sličan fenomen ponekad dešava i drugim kornjačama koje se gnezde u velikim količinama, kao što su kornjače Oliver Ridli.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...