Dela inspirisana bubama: Kako je Dženifer Agnus zauvek promenila umetnost?

Upoznajte umetnicu i jednu od najvećih kolecionarki buba na svetu, koja poslednjih 17 godina stvara neobična umetnička dela inspirisana bubama.

Dela inspirisana bubama: Kako je Dženifer Agnus zauvek promenila umetnost? Foto: Profimedia

Nekoga inspiriše ljubav, nekoga mesta koja je posetio, a Dženifer Agnus su inspirisale bube, pa je pojam umetnosti definitivno podigla na viši nivo. Poslednjih 17 godina oslikava galerije širom zemlje, a nedavno je svojim umetničkim delima ukrasila prostore u Sijetlu, Hjustonu, Virdžiniji i Viskonsinu.

„Volim ovim da se bavim, jer predstavlja pravi izazov u osmišljavanju kompozicija“, rekla je Dženifer.

Lepotu u bubama je prvi put otkrila 1980-ih godina na severu Tajlanda, kada je ugledala ženu, koja je nosila tradicionalnu haljinu i šal koji je bio ukrašen krilima bube.

Deceniju kasnije, tačnije 1999. godine, napravila je svoje prve eksponate u želji da inspiriše ljude da bube posmatraju malo drugačije.

Dženifer kaže da je počela sa lepšim insektima poput leptira, a kasnije se njena upotreba insekata razgranala na stotinu drugih sorti, kao i one iz reda phasmotodea, kojima se posebno divi.

Saznajte i Koliko buba pojedemo godišnje?

Phasmotodea su grupa insekata koji su karakteristični po svojoj mimikriji, oponašanju listova i grana i ostalih objekata koji liče na biljku.

Nijedna od buba koje Agnus koristi nisu ugrožene, ali kaže da je još uvek zaokupljena idejom masovnim sakupljanjem buba. 

„Mi prepoznajemo da su šume pluća planete, ali nedovoljno činimo da zaštitimo dragocene resurse“, kaže ona. 

„Virtuelno, svaki insekt sa liste ugroženih vrsta se tu nalazi zbog gubitka staništa“.

Odakle dolaze bube kojima Agnus izražava svoje shvatanje umetnosti? Ona već nekoliko godina radi sa Belgijancem Alainom van Vybem, koji ima radnju koja se zove The Bugmaniac i koji zna koji tip insekata Agnus voli.

Za Agnus, izbor buba je samo početak procesa. Kada ih dobije, ona hidrira njihova tela kako bi njihova krila, noge i druge delove tela učinila pokretljivim i kako bi ih lakše kasnije lakše rasporedila po zidu – što je prilično intenzivan proces rada.

I to je sve pre nego što zaista počne da pravi slike, koje su nedavno u obnovljenoj galeriji Renvik u muzeju Smitshonian poprimile formu lica i oblika. Svaka predstava je drugačija, a Agnus napominje da izgled često zavisi i od prostora.

Kada se predstava završi, Agnus vraća bube u kutiju i vodi ih kući, a neke ima čak 15 godina. Njihovo zadržavanje ima i finansijskog smisla, ali je takođe pametno i sa moralne perspektive.

I oštećene bube se mogu ponovo iskoristiti, što znači da većina njenih predstava kombinuje savršene i nesavršene primerke buba, ali čak i da želite da ih otkrijete, teško ćete primetiti koja buba ima manu, a koja ne.

Otkrijte i Koliko se vrsta buba krije u našim domovima?

„Sve što je oštećeno, popravim, a ako buba i posle intervencije ne izgleda perfektno, stavim je visoko gore ili skroz dole“, kaže Agnus.

„Savršene primerke buba stavljam u ravni očiju posmatrača i onda niko ne može da primeti nesavršenost ostalih buba“, dodaje ona.

Dešava se da ponekad napravi potpuno novu vrstu buba. „Ukoliko je nešto nepopravljivo, transformišem ga u nešto drugo, neku hibridnu vrstu, što je prilično zabavno jer su linije između toga šta je stvarno, a šta nije veoma tanke“, završava svoju priču Agnus.

 



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.