8 stvari koje niste znali o Černobilju

Najveća nuklearna katastrofa, čije se posledice osećaju i dan-danas, dogodila se 26. aprila 1986. godine, kada je nekoliko eksplozija odjeknulo u sovjetskom nuklearnom postrojenju u Černobilju što je dovelo do katastrofalnog ispuštanja radioaktivnih materija u okruženju.

5. Černobilj bi mogao postepeno da postane novo „carstvo divljine“

Nakon što su ljudi napustili ugroženu oblast, na mestima koja su ranije bila predviđena za industriju i poljoprivredu, pojavile su se šume sa bujnim životinjskim i biljnim svetom. Jeleni, losovi, medvedi i druge životinje postepeno su osvajale prostor sa koga su ljudi bili primorani da odu. Ova oblast, postala je „svetilište biodiverziteta“kako ga je Černobilj Forum nazvao 2005. godine.

Ipak, iako određene vrste uspevaju da se šire, radijacija se pokazala kao važan uzrok potencijalno smrtonosnih anomalija kod pojedinih životinja, kao što su npr. ptice sa deformisanim kljunovima.

Vidite i Divlje zveri Černobilja: Uprkos radijaciji, broj divljih životinja raste

6. Samo postrojenje nije zatvoreno godinama nakon tragedije

Tragedija u Černobilju posledica je eksplozije koja se desila na jednom od četiri reaktora koja su tada bila u funkciji. Nakon same katastrofe, i preostala tri reaktora trajno su isključena. Međutim, oko godinu i po dana kasnije, vlasti su donele odluku da se preostala tri reaktora vrate u funkciju, iako su se pritom suočile sa širokom međunardonom osudom.

Tek nakon jednog manjeg incidenta 1991. godine, zatvoren je još jedna reaktor. Nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost, prihvatila je preporuku međunarodne zajednice iz 1995. godine, da u zamenu za finansijsku dobit, konačno zatvori preostala dva reaktora. Godine 2000, III jedinica nekadašnjeg velikog postrojenja, konačno je ugašena, čime je je postupak konačno završen.

Čitajte i Černobilj: Lisica sama sebi napravila sendvič?! (VIDEO)

7. Černobilj je postao jedna od najjezivijih turističkih atrakcija

Iako ljudi tamo još uvek ne mogu da žive, ukrajinska vlada je 2011. godine, otvorila zabranjenu zonu za turiste. Od tada, lokalni vodiči predvode ture koje posetiocima predstavljaju bogatu černobiljsku divljinu, ali i potpuno napuštene gradove, kao npr. Pripjat, u kome je nekada živelo oko 45000 ljudi.

Kako bi turisti bili što je manje moguće izloženi radijaciji, vodiči obavezno nose dozimetre koji mere jačinu zračenja i savetuju turiste da ne puše i ne jedu napolju.

Pročitajte i 20 stvari koje niste znali o nuklearnim nesrećama

8. Čišćenje ostataka katastrofe nije završeno do danas

Već u prvim danima nakon katastrofe, ljudi koji su nastojali da umanje njene posledice i savladaju požare, bacali su pesak, olovo i bor u jezgro reaktora i čistili zapaljivi krš.

U narednim danima, vatrogasci su sekli okolne šume i buldožerima rušili čitava sela, pa čak i ubijali preostale napuštene životinje, zbog straha da bi mogli napustiti ugroženi prostor i proširiti zagađenje.

Sam reaktor ograđen je zatim velikim betonskim zidom, nazvanim sarkofag, koji je vremenom počeo da se urušava.

Sledeći korak na koji se ukrajinska vlada sprema danas, jeste izgradnja ogromnog betonskog svoda iznad „sarkofaga“, koji bi nadoknadio njegova oštećenja. Ukrajinski predstavnici predviđaju da bi čitav proces čišćenja, ako sve bude išlo po planu, mogao biti gotov do 2065. godine. Međutim, ostaci radioaktivnog zračenja neće lako i brzo napustiti okruženje i sigurno će predstavljati opasnost brojnim budućim generacijama.

 

 



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.