Černobilj, sećanja nakon 30 godina izgnanstva

Danas se obeležava 30. godišnjica od nuklearne katastrofe u Černobilju, u kojoj je na licu mesta život izgubilo tridesetak osoba, ali je ukupan broj žrtava posledica radijacije i dalje nepoznat.

Černobilj, sećanja nakon 30 godina izgnanstva Foto: AP/Efrem Lukatsky

To je dosad najteža nesreća koja je pogodila neku nuklearnu elektranu, kako po broju žrtava, tako i po visini troškova za otklanjanje njenih posledica.

Eksplozija i požar koji je usledio u nuklearki Černobilj, izbacili su u atmosferu radioaktivne čestice koje su se narednih dana raširile po većem delu Evrope. 

U reportaži iz Černobilja Rojters navodi da je u danima nakon 26. aprila 1986. godine, evakuisano je 116.000 ljudi, a ista sudbina je u narednim godinama zadesila još 230.000 stanovnika tog mesta i okolnih gradova tada sovjetske Ukrajine. 

Iz Černobilja s ljubavlju: Ukrajinski mališani na portugalskoj obali

„Za stanovnike Černobilja, trodnevna evakuacija je prerasla u 30-godišnje izbeglištvo“, konstatuje britanska agencija i prenosi sećanja stanovnika radničkog naselja u kojem su živeli zaposleni u nuklearnoj elektrani sa svojim porodicama.

Sve se odvijalo uobičajenim tempom

„Tog 26. aprila 1986. niko nije mogao da kaže šta se to istopilo u reaktoru IV nuklearne elektrane. Sve se odvijalo uobičajenim tempom dok smo udisali smrtonosan vazduh“, seća se Zoja Perevozčenko.

Nekadašnja stanovnica Černobilja, Perevozčenkova je obišla svoj rodni grad. 

„Jedva sam našla moj stan, to je sada zapravo šuma, drveće raste kroz trotoare i temelje, a krošnje listaju kroz rasturene krovove... sve je uništeno“, kaže Perevozčenkova

Zoja se seća tragičnog dana po tome što se njen suprug nije vratio iz treće smene. Zoja je pošla da ga traži: „Sećam se da mi je bilo vrućina i da me čudilo sto neki ljudi nose maske, dok su bosonoga deca skakutala po baricama.“

Virtuelna šetnja kroz Černobilj, mesto koje ćemo zaobilaziti hiljadama godina

Zoja je muža našla u lokalnoj bolnici sa teškim povredama na licu od smrtonosne doze zračenja, piše Rojters. Ona se, kao samohrana majka dve devojčice, preselila u Kijev. 


Foto: Fonet AP

Spakovali neophodne stvari za trodnevnu evakuciju

Elena Kuprijanova je imala 12 godina kada je bila evakuisana iz Pripjata, radničkog naselja u sada zabranjenoj zoni.

„Bio je lep gradić. Boli me duša...“, rekla je Kuprijanova, čija porodica je sa još 50.000 stanovnika iseljena tek 27. aprila, uz komandu da spakuju samo dokumenta i najneophodnije stvari za trodnevnu evakuaciju.  

„Sećam se vrućine, sećam se da je mirisalo voće i da sam se pitala šta znači radijacija“, rekla je Kuprijanova.

Černobilj, jedino mesto koje osećaju kao dom

Valentina Lermakov (64) otkriva da je nakon evakuacije krijumčarskim mrežama uspela da vrati neke stvari iz starog stana. 

Divlje zveri Černobilja: Uprkos radijaciji, broj divljih životinja raste

„Plaćali smo krijumčare da provale u naše zaključane stanove, kako bi nam vratili dragocenosti, fotografije“, priseća se ona.

Lemarkova, čiji suprug je preminuo od posledica radijacije, kaže da, iako je razara bol, samo u Černobilju se oseća kao kod kuće.

Ovaj deo Ukrajine, veličine Luksemburga, i danas je zabranjena zona.

Radnička naselja postala su gradovi duhova, stanovnika nema, mada se vegetacija obnovila. Stepen radijacije je i dalje iznad granica normale, čak 35 puta veći od radijacije dozvoljene u SAD.

Černobilj: Lisica sama sebi napravila sendvič?! (VIDEO)

Turistički obilazak ovog područja dozvoljen je isključivo uz dozvolu ukrajinskih vlasti. 

Izvor: Tanjug



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...