Da li bi petak trebalo da postane slobodan dan?

Vlada Gambije skratila je radnu nedelju za jedan dan, proglasivši i petak delom vikenda. Da li je to idealna radna nedelja?

Da li bi petak trebalo da postane slobodan dan? Foto: Shutterstock

U maloj afričkoj državi, zaposleni u javnom sektoru imaće radno vreme od 8h do 18h, od ponedeljka do četvrtka. I dalje će raditi uobičajenih 40 sati nedeljno, ali uz jedan luksuz o kome verovatno mnogi sanjaju – trodnevni vikend.

Predsednik Gambije Jaima Džame želi dodatni slobodan dan da bi stanovnici „imali više vremena da se posvete molitvi, socijalnim aktivnostima i poljoprivredi.“

Tokom mračnih dana 19. veka, mnogi radnici industrijskih zemalja smatrali su sebe srećnim kada bi imali makar nedelju za odmor, dok se osmočasovno radno vreme sa dva slobodna dana, kasnije smatralo jednim od najvećih dostignuća radničkih pokreti.

Iz današnje perspektive, i to se nekako čini kao nedovoljno, a Gambija nije prva koja je pokušala da ode korak dalje.

U 2008. godini, oko 17.000 vladinih službenika američke države Juta, počelo je da radi četiri dana po deset sati, sa ciljem da se smanje troškovi. Ovaj eksperiment nije potrajao, pa je uobičajeno radno vreme vraćeno na snagu 2011. godine. I druge države u okviru SAD pokušale su sa sličnim idejama ili barem pojedine kompanije koje tamo posluju.

Četvorodnevna radna nedelja popularna je i u Holandiji, gde čak jedna od tri osobe ili radi pola radnog vremena ili puno, ali „sabijeno“ radno vreme. I u Velikoj Britaniji je takav sistem karakterističan za pojedine profesije, ali je ipak, osim retkih izuzetaka, uobičajeno radno vreme tokom pet dana način na koji većina ljudi danas zarađuje za život.

Idealna radna nedelja?

Ipak, šta je zapravo idealna radna nedelja i može li ona koja traje samo četiri dana postati opšte prihvaćena? Stiven Šetak (28), menadžer u kompaniji Slingshot iz Indijanapolisa, koja se bavi konsultovanjem u oblasti optimizacije pretraživača, i ima upravo takvo radno vreme, smatra da je to budućnost.

„Sve se događa veoma brzo u našoj industriji, pa zato smatramo da je važno imati i petak za punjenje baterija. Mi ga nazivamo dan za istraživanja. Ljudima je pružena mogućnost da se bave različitim stvarima, možda urade neko nezavisno istraživanje ili jednostavno provedu vreme sa svojom porodicom“, kaže Šetak za BBC.

On smatra da je zahvaljujući tome ceo tim daleko produktivniji.

„Ponedeljkom ujutru ljudi nisu tako grogi, već dan započinju energično. Klijenti ne vide to kao problem, sve dok kompanija – koja ima 85 zaposlenih – ispunjava svoje obaveze na vreme“.

Za ovu kompaniju je ipak karakteristično da u njoj rade uglavnom mlađi ljudi (prosek godina je 28), dok se u nekim drugim gde je uprava pokušala sa sličnim sistemom, ideja ipak pokazala kao nezgodna za mnoge. U slučaju državne uprave u Juti, ispostavilo se da je ušteđeno daleko manje novca nego što se očekivalo, a osobama koje imaju decu produženo radno vreme  nije odgovaralo.

Radnička utopija

Ana Kut, zadužena za socijalnu politiku u okviru organizacije New Economics Foundation iz Velike Britanije, smatra da bi ne samo kompresovanje, već i skraćenje radnog vremena, trebalo da bude cilj ka kome ide naša civilizacija.

„Kada bismo radili manje, bilo bi više poslova što bi moglo da smanji nezaposlenost. To bi pomoglo ljudima da uspore – a svi smo bez sumnje pod velikim pritiskom jer živimo život tako brzim tempom“, rekla Kut. „Potrebno je da se okrenemo načinu života koji je bezbedniji i za našu životnu sredinu – prestanemo da kupujem gotovu hranu, jer nemamo vremena da kuvamo, smanjimo emisiju gasova ređim korišćenjem prevoznih sredstava i počnemo da cenimo nematerijalne stvari.“

Kut se, naime zalaže za radnju nedelju koja traje svega 21 do 30 sati, a njena ideja je nešto što se još pre mnogo vremena smatralo pravcem u kome će se kretati poslovni svet. Možda deluje suviše radikalno, ali još 1930. godine, ekonomista Džon Majnard Kejns, predviđao je da ćemo do kraja 21. veka raditi samo 15 sati nedeljno, verujući da će to biti sasvim dovoljno da zadovoljimo naše materijalne potrebe.

To se, makar kako trenutno stvari stoje, na kraju verovatno neće dogoditi, ali postoji li ipak mogućnost da se nešto promeni u cilju većeg blagostanja ljudi? Profesor Keri Kuper, stručnjak sa organizacionu psihologiju i zdravlje na Univerzitetu Lankaster, smatra da za to ima prostora.

„Sumanuto je staromodno pretpostavljati da je neophodno da ljudi dolaze na posao u  8 ujutru i vraćaju se kući po najvećoj gužvi, kada nove tehnologije pružaju mogućnost i za rad od kuće. Ponašamo se kao da je odlazak u kancelariju deo našeg DNK. Ipak, predugačko radno vreme, uprkos skraćenom broju radnih dana, može biti loše po zdravlje i povećati nivo stresa“, kaže on.

Kuper ne misli da je kompresovano radno vreme bolja ideja, ali ima svoj predlog.

„Suština je u fleksibilnosti – fleksibilnom radnom vremenu, fleksibilnoj lokaciji. Ljudi žele da se to dogodi, potrebno je samo ubediti menadžere da je to zaista dobro za njih.“

Izvor: BBC



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...