Misija na Havajima: Eksperiment koji će otkriti šta se dešava ljudima u svemiru

Misija HI-SEAS na padinama vulkana na Havajima priprema naučnike za život na Crvenoj planeti.

Misija na Havajima: Eksperiment koji će otkriti šta se dešava ljudima u svemiru Foto: AP/Neil Scheibelhut

Zak Vilson veruje da će u bliskoj budućnosti ljudi kročiti na Mars. On takođe veruje da postoje dobri izgledi da on bude jedan od njih.

On nije kandidat za misiju „Mars 1“, projekat holandskih preduzetnika koji žele da obuče obične građane i pošalju ih na Mars sa kartom u jednom pravcu 2026. godine. Zak nije ni sanjar – on je inženjer tehnolog koji je nedavno završio osmomesečni eksperiment sa ciljem da se sazna šta se dešava s ljudima za vreme dugotrajnog svemirskog putovanja kakvo je putovanje do Crvene planete.

Taj eksperiment je sastavni deo programa NASA nazvanog „Podražavanje i simulacija istraživanja svemira na Havajima“ (HI-SEAS), čitavog niza studija koje treba da otkriju kako dugotrajna izolacija i boravak u skučenom prostoru utiču na psihologiju posade i njihovu sposobnost da obavljaju redovne zadatke.

NASA otkrila novu zanimljivost: Nebo iznad Plutona je plavo

HI-SEAS počeo je 2013. godine, a tri misije su već završene; četvrta je počela 28. avgusta prošle godine i trajaće 365 dana. (Dvanaest meseci je još uvek mnogo kraće od dužine stvarne ekspedicije na Mars. Većina realnih misija trajala bi između dve i po do tri godine.) U svakoj od pomenutih studija šest astronauta boravi u izolovanom životnom prostoru u obliku kupole, površine oko 90 kvadratnih metara, u uslovima koji na Zemlji najviše liče onima na Marsu: to su padine vulkana Mauna Loa na ostrvu Havaji.

Veliko ostrvo, kako se često naziva, potpuno je golo, sa planinama i usecima prekrivenim vulkanskim crvenim stenama. Kao i na Marsu, „i ovde imate široke ravnice i mnogo kratera“, kaže Sofi Milam, postdiplomac na studijama mašinstva na Univerzitetu Ajdaho i sa 27 godina najmlađi član posade treće misije. Tu je i Mauna Loa – najveći vulkan na Zemlji, a veruje se drugi po veličini u čitavom Sunčevom sistemu, odmah iza Marsove planine Olimp.


Foto: AP/University of Hawaii, Angelo Vermeulen

Osnovna komponenta eksperimenta sastoji se u tome da se ljudski zamorčići izlože uslovima ekstremne oskudice. Na primer, mogu da koriste veoma ograničenu količinu vode (svaki član posade može da se tušira sedam minuta nedeljno, maksimum), a hrana im je isključivo dehidrirana, osim ako ne smisle način da gaje sveže proizvode. U prethodnoj misiji bila je i Marta Lenio, stručnjak za uzgajanje povrća u zatvorenom prostoru, koja je uspela da proizvede nekoliko zdravih paradajza. Oni takođe moraju da podnose takozvanu odloženu komunikaciju kakvu bi imali na Marsu. Na primer, mejl dobijaju sa veštačkom zadrškom od 20 minuta.

Iako je nemoguće u potpunosti kopirati slabu gravitaciju i magnetna polja na površini Marsa, boravak izvan letelice omogućio je potencijalnim astronautima da osete kako bi izgledalo istraživanje tako surove planete kao što je Mars.

„Kada koračate u svemirskom odelu, vrlo teško možete da ocenite svoje mogućnosti“, kaže Nil Šejblhat, član misije. „Osećate na sebi neku silu i pitate se zašto se naginjete na jednu stranu, a onda odjednom shvatite da je to vetar, ali zbog skafandera ne možete da ga osetite.“

Saznajte i I NASA se oglasila povodom vesti o „Devetoj planeti“

Svaki učesnik misije reagovao je drugačije na boravak u skučenom prostoru. Džoslin Dan, doktorand na odseku za industrijski inženjering Univerziteta Perdju, kaže da često uhvati sebe kako žudi za samo nekoliko minuta koje bi imala samo za sebe. Veći deo dana provede se u društvu ostalih članova tima, a materijal korišćen za izgradnju kupole toliko je tanak da se čak i iza čvrsto zatvorenih vrata čuje šta se dešava u susednoj prostoriji. Kada čovek provodi toliko vremena u tako maloj grupi, razvija se intenzivan osećaj usamljenosti.

„Veoma smo izolovani od ostatka sveta“, kaže Alen Mirkadirov, aerokosmički inženjer NASA. „Šest ljudi nije dovoljno da biste se osećali kao da ste deo neke zajednice ili društva.“

Tu su zatim prozaična, potpuno ovozemaljska iskustva koja im nedostaju: osećaj sunca na koži, miris trave, ukus šnicle i pesma ptica. „Za osam meseci nismo videli ni jednu jedinu životinju“, kaže Vilson.

Na mnogo načina ove različite pojedinačne reakcije svrha su eksperimenta. Neki fizički i psihološki izazovi dugotrajnog svemirskog putovanja potpuno su očigledni (hrana, izolacija), ali ostali su nepredvidivi dok ne stavite stvarne osobe u takvu situaciju - ili, što bi rekli inženjeri, ne obavite „analogno istraživanje“.

„Mars je projekat krajnje izdržljivosti“, kaže Lenio.

„Život na Marsu podrazumeva da pronađete način da reciklirate apsolutno sve: vazduh, vodu, hranu, pa čak i otpad. Mi zaboravljamo da moramo sve da recikliramo zato što Zemlja to radi umesto nas, ali na Marsu nemate taj luksuz. Prema tome, ako možemo da otkrijemo kako to da radimo na Marsu, to će svakako imati značajne implikacije ovde na Zemlji“, dodaje on.

Izvor: Newsweek.rs



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...