Britanskoj naučnici dozvoljeno da genetski modifikuje ljudski embrion

Prvi genetski modifikovani ljudski embrioni u Britaniji mogli bi postati realnost već u narednim mesecima, prenosi „Gardijan“.

Britanskoj naučnici dozvoljeno da genetski modifikuje ljudski embrion Foto: Profimedia

Britanska Agencije za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) odobrila je Keti Niakan, stručnjaku za matične ćelije londonskog Instituta „Frensis Krik“, modifikaciju genoma ljudskih embriona, piše „Gardijan“ i dodaje da će Niakanova imati to pravo 14 dana – isključivo u naučne svrhe.

Ona će u istraživanju koristiti „suvišne“ embrione koje su parovi donirali nakon vantelesne oplodnje, a planira da prati razvoj oplođenog embriona od jedna ćelije do oko 250 ćelija. Saznanja do kojih će doći mogla bi da pomognu naučnicima da saznaju nešto više o tome zbog čega dolazi do spontanih pobačaja i omoguće uspešnije lečenje neplodnosti.

Jesmo li spremni za genetski modifikovani embrion čoveka?

Niakanova će koristiti metod Crispr-Cas 9 kako bi „uključila“ i „isključila“ određene gene u ranim fazama razvoja embriona. Potom će posmatrati efekte modifikacija na razvoj ćelija koje formiraju placentu.

Crispr-Cas 9 je, kada je otkriven pre tri godine, pokrenuo pravu revoluciju i biomedicinskim istraživanjima jer omogućava naučnicima da naprave veoma precizne promene u DNK i mogla bi da potpuno promeni lečenje genetskih poremećaja korigovanjem „loših“ gena.

U javnosti se već pojavila bojazan da bi ova tehnika mogla dovesti do rađanja tzv. „dizajniranih“ beba, kao i da bi modifikovan DNK embriona mogao imati štetne efekte za ljudsko telo koji bi se prenosili na kasnije generacije.

Otkrijte: Da li je uopšte moguće klonirati čoveka?

Stručnjaci koji podržavaju ovakva istraživanja, s druge strane, smatraju da je ovakva odluka Agencije za ljudsku oplodnju i embriologiju dobra.

„Odluka HEFA-e je trijumf zdravog razuma“, smatra Daren Grifin, profesor genetike na Univerzitetu u Kentu, i dodaje da, iako je sigurno da je mogućnost modifikovanja gena ljudskih embriona izazvala etička pitanja, s tim problemom su se izborili bez poteškoća.

„Jasno je da je potencijalna dobit ovakvog rada daleko važnija od predviđenog rizika“, smatra on.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...