Hoće li sneg postati stvar prošlosti?

Da li je neobično to što još uvek ima snežnih oluja poput onih koje su nedavno zadesile Ameriku ako uzmemo u obzir to da se planeta zagreva?

Hoće li sneg postati stvar prošlosti? Njujork u januaru 2016. Foto: Profimedia

Snežne oluje koje otežavaju normalno funkcionisanje i najvećih i najbolje pripremljenih gradova i koje ostavljaju posledice po sredine u kojima su se dogodile nisu retkost. Gotovo svake godine negde u svetu dogodi se stravična i neočekivana oluja, a početkom 2013. nesreću da ih zadesi „Snoumagedon“ imali su građani Njujorka.

Međutim, mnoge čude takve nepogode jer je Zemlja sve toplija i toplija. Zar ne bi onda trebalo da nema ovako obilnih padavina, pitaju se.

Pročitajte: Da li zaista ne postoje dve iste snežne pahulje?

Da bi se dogodile takve snežne oluje, neophodno je da se ispuni jedan važan uslov: potrebno je da se u atmosferi nakupi mnogo vlage. Ona se obično nakuplja u „džepovima“ vrelog vazduha jer atmosfera može imati sedam odsto više vodene pare svaki put kad temperatura poraste za jedan Celzijusov stepen. Klimatske promene čine ove „džepove“ sve većima.

Šta se zapravo dogodilo u Americi? Kako za Bi-Bi-Si piše naučni novinar Kolin Baras, Atlantski okean je danas topliji nego pre nekoliko decenija, delom zbog klimatskih promena. Posledica toga je vreo i vlažan vazduh iznad Atlantskog okeana, a kada se taj vreli vazduh „sudario“ s hladnim, dogodila se snežna oluja. On napominje da Istočna obala može očekivati još sličnih nepogoda u godinama pred nama jer će oba ova faktora opstati: Atlantski okean će nastaviti da donosi vreo vazduh i vlažnost zimi, a s Arktika će nastaviti da stiže hladan i suv vazduh.

Pogledajte: Kako nastaju pahulje snega? (VIDEO)

„Moguće je da će Arktik ostati bez leda tokom kratkih perioda usred leta za nekih 30 godina, ali će zimi uglavnom biti prekriven ledom“, rekao je Kevin Trenbert iz Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Bolderu u Koloradu.

Ipak, pitanje klimatskih promena je i te kako složeno. Čak i ako sve toplija planeta pruži uslove za ekstremne snežne oluje u određenim delovima sveta, to ne znači da će zaista i pasti više snega.

„Ekstremne snežne padavine odgovaraju na klimatske promene drugačije nego ukupni sezonski sneg“, smatra Pol O'Gorman s Masačusetskog tehnološkog instituta.

On je 2014. godine sproveo istraživanje kako bi istražio kako bi se mogle promeniti prosečne i ekstremne snežne padavine u severnoj hemisferi krajem veka ukoliko efekat staklene bašte ostane na ovako visokom nivou. Utvrdio je da bi u područjima nižim od 1.000 metara nadmorske visine, koja trenutno imaju zimske temperature malo ispod tačke smrzavanja, verovatnoća za ekstremne snežne padavine mogla pasti, u proseku, za samo osam procenata. Međutim, verovatnoća za ukupni sezonski sneg u istim ovim područjima mogla bi pasti za čak 65 odsto.

Otkrijte: Mesta koja već osećaju efekte klimatskih promena

Dakle, sezona snega mogla bi u budućnosti trajati kraće, zaključuje Kolin Baras. I početak i kraj zime su sve topliji širom severne hemisfere, tako da treba pre očekivati kišu nego sneg, sudeći po Trenbertu. Drugim rečima, snega bi zaista moglo biti manje, a sezone snega bi mogle trajati kraće, ali bi snažne snežne oluje mogle ostati manje-više česte koliko i danas.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...