7 stvari zbog kojih se izgled Zemlje može promeniti za treptaj oka

Usled brzih geoloških tranformacija, dolazi do neočekivanih promena na Zemlji: formiranja novih ostrva, rasta nivoa mora, nastanka džinovskih kratera...

7 stvari zbog kojih se izgled Zemlje može promeniti za treptaj oka Foto: Profimedia

Nova obala


Foto: Profimedia

Prilikom zemljotresa se ne dešava samo podrhtavanje Zemlje, već može da dođe do drastične promene reljefa. Ispitivanja u Čileu nakon čuvenog zemljotresa koji se dogodio 27. februara 2010. pokazala su da se tlo podiglo za više od 2,5 metra u blizini obale, dok se u kontinentalnom delu zemlje ono spustilo.

Ovo masovno podrhtavanje je uticalo na to da se izdignu podmorske ploče premestivši liniju obale 500 metara bliže okeanu. 

Saznajte: I veličanstveni Monblan niži nego ranije

Ledena pokretna traka 

Velike reke lednika, koje se formiraju kada se sneg akumulira stotinama i hiljadama godina, ponašaju se kao prave pokretne trake koje izbacuju led u okean. Ove reke se veoma sporo, pri čemu dolazi do odlamanja leda pa se u okeanima skuplja veća količina vode.

Međutim, neke vrste glečera se lome veoma brzo, čak i na svakih sat vremena. Ovi glečeri se često nazivaju “kažnjenima”, zbog toga što njihov materijal obično završava na dnu okena dok se kod drugih glečera led zadržava na površini vode sve dok se ne otopi. Naučnici su nedavno otkrili da se aljasko-kolumbijski glečer vreoma brzo kreće, ali ne završava sav njegov materijal na dnu okena, već se njegovi delolvi mogu naći i na površini vode. 

Pogledajte i: Dolazak vode

Vulkanske erupcije


Foto: Shutterstock

Masivne vulkanske erupcije oslobađaju pepeo i sitno vulkansko kamenje visoko u nebo, a mogu se čuti videti i čak i iz svemira. Međutim, vulkani pored toga mogu da urade nešto trajnije: da promene izgled reljefa za treptaj oka jer se, kad njihovi vrhovi ekplodiraju, otkida veliki deo zemljišta. 

Pre hiljadu godina, velika erupcija vulkana Sufrir Hils na ostrvu Monserat u Malim Antilima poslala je veliki deo zemljišta u okean.

Vulkanski vrhovi se ruše kada se lava koja je oblikovala vrh raspadne usled pritiska gasa zbog nagomilavanja. Erupcije na Sufrir Hilsu su proizvele jedno od najvećih rušenja vulkanskog vrha koje je ikada zabeleženo. 

Otrkijte i: Čovek koji je pomerio planinu

Klizišta

Klizišta mogu da zbrišu čitava naselja u jednom trenutku – čak i bez pomoći vulkana. Obilne kiše prouzrokovale su, recimo, klizište na planini Elgon u Ugandi u maju 2010. 

Klizišta su uobičajna pojava u pojedinim regijama, ali istraživanja pokazuju da su skorašnja klizišta mnogo veća od onih koje pamtimo od ranije. Ovo novo klizište u Ugandi je uništilo čak tri sela i izazvalo nestanak više od 300 osoba, kako prenosi kancelarija Ujedinjenih nacija. Vlada Ugande je istakla da je u nastanku kizišta važnu ulogu imala i seča šuma.

Rađanje Himalaja: Kako je nastao čuveni planinski masiv?

Lavine


Foto: Shutterstock

Kada krene glečer s vrha planine, on sa sobom može doneti lavinu leda koja će se srušiti niz planinu. Takav je bio slučaj 2002. godine u južnom delu Rusije. 

Lavine su, zajedno s poplavama i toplotnim talasima, sve učestalije u planinskim regionima zbog klimatskih promena. Kako pokazuju nove studije, u Alpima je temperatura porasla duplo više od 0,5 stepeni Celzijusovih, kako je predviđeno u 19. veku, što je zaista zabrinjavajuće. 

Velike poplave

Neki od najspektakularnijih kanjona na Zemlji i Marsu su verovatno formirani veoma brzo, pokazuju nova istraživanja. 

Mars: razrešena misterija džinovskog plavog kratera

Kanjon Džorž u Teksasu, dubok sedam metara, nastao je u toku od samo tri dana poplava koje su pogodile ovaj region 2002. godine. Poplava je isprala čitave zelene površine ostavivši samo pesak boje ruševina na svom putu. 

Ovako katastrofalne poplave su veoma retke, ali ova je dala naučnicima dosta dokaza o pojavama koje su se u dalekoj prošlosti dešavale na Zemlji, kako ističu geolozi. 

Brze i obilne poplave su formirale i druge kanjone u našoj prošlosti kada se ogromna količina vode oslobodila iz glečera. Moguće je da su velike poplave uticale i na forimiranje mnogih kanjona na površini Marsa, ali to se još uvek ne može pouzdano utvrditi. 

Udar meteora


Foto: Profimedia

Mnogi meteori izgore u atmosferi naše planete, ali oni koji su dovoljno veliki mogu ostaviti veliki otisak na reljefu Zemlje.

Vetar, voda i vegetacija su vremenom izbrisali većinu kratera koji su nastali udarom meteora, a čak i najveći među njima su uništeni pomeranjem tektonskih ploča. 

Krater Baringer, koji je takođe poznat i pod imenom Meteorski krater, širok je 1300 metara, a dubok 174 i predstavlja jedan od najvećih pustinjskih kratera na našoj planeti. Nalazi se 30 kilometara zapadno od grada Vinslou u Arizoni. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.