Ig Nobel 2015: „Najotkačenija“ naučna istraživanja ove godine

Da li je moguće vratiti kuvano jaje u tečno stanje? Može li se na svakom jeziku sveta pitanje postaviti s „A”?

Ig Nobel 2015: „Najotkačenija“ naučna istraživanja ove godine Foto: AP Photo/Charles Krupa

Ig Nobelove nagrade „pokrivaju“ vrlo neobične teme, poput one kako da izračunate statističku verovatnoću da će kriška pasti na namazanu stranu ili koeficijent trenja kada se okliznete na koru od banane.

Istraživanje: U šta ljudi više veruju – u duhove i vanzemaljce ili u Boga?

„Otkuvavanje“ jajeta

Ovogodišnji laureati Ig Nobela su istraživači Univerziteta u Kaliforniji, predvođeni Stivenom Kudlacekom, koji su uspeli da kuvano jaje ponovo vrate u tečno stanje.

Istraživački rad podrazumevao je „razmotavanje” proteina iz belanceta koji se zgrušavaju prilikom kuvanja, a naučnici ističu da ova tehnika može imati brojne industrijske primene. Naučnici „otkuvali" jaje - i to uopšte nije besmislica.

Kućni eksperiment: Kako napraviti lopticu skočicu od jajeta?

Pražnjenje bešike

Nagrada za fiziku biće uručena stručnjacima Tehnološkog univerziteta u Džordžiji koji su testirali koliko brzo sisari prazne bešiku. Došli su do rezultata od 21 sekunde. Oni kažu da ova studija može pomoći u dijagnostici urinarnih problema kod životinja, ali i inspirisati dizajniranje hidrodinamičnih sistema.

Šetnja s pilićima

Nagradu za biologiju dobio je projekat Univerziteta u Čileu koji je uključivao kačenje veštačkih repova na piliće, kako bi se proučavao lokomotorni sistem kod živih potomaka dinosaurusa. Rad „Šetnja sa dinosaurusima: Pilići veštačkih repova” objavljena je u stručnom časopisu Plos One.

Pilići koji su odrastali s veštačkim repovima pokazali su da su moderne ptice posledica evolucije pernatih dinosaurusa koji su iz uspravnog prešli u nešto pogrbljenije držanje.

Kada smo počeli da jedemo piletinu?

Univerzalni jezik

Nagradu za književnost dobio je Mark Dingemanse i njegov tim sa Instituta „Maks Plank”, koji je istraživao da li se u svim jezicima sveta pitanje može postaviti s „A?”.

Odgovor je navodno potvrdan, jer su „sličnosti u formi i funkciji u svim jezicima mnogo veće od onih koje bi bile pripisane slučajnosti”.

Zaključili su da je „A?” redak primer reči koji označava isto za sve ljude sveta.

Otkrijte: 10 najinteresantnijih jezika na svetu


Foto: AP Photo/Charles Krupa

Požrtvovanost

Majkl Smit s Univerziteta „Kornel“ u Njujorku dobio je nagradu za medicinu zbog svog rada o tome kako bol kao posledica uboda pčele može biti različitog intenziteta u zavisnosti od toga koji deo tela je „povređen”.

Dr Smit je u tu svrhu sam sebe podvrgao ubodima, pažljivo stavljajući pčele na 25 mesta na telu i merio bol od svakog uboda na osnovu poređenja sa „internim standardom” – bolom od uboda u podlakticu.

U otkriću koje će ući u anale nauke, zaključio je sledeće: „Tri najmanje bolna mesta bili su teme, srednji prst na nozi i nadlaktica. Tri najbolnija su nozdrva, gornja usna i kožica na penisu”.

Majansko žrtvovanje: Brutalni ritual uklanjanja srca

Ljubljenje

Smit je svoju nagradu podelio sa slovačkim naučnikom koji je želeo da sazna koliko DNK možemo preneti strasnim poljupcem. Zajedno sa japanskim istraživačima, oni su proveravali da li se alergijska reakcija može aktivirati ljubljenjem sa osobom u čijim je ustima neki alergen i u tu svrhu 30 parova ljubilo se punih 30 minuta. Otkrili su da ljubljenje može smanjiti reakciju organizma na alergotest na koži, što bi moglo da znači da je ljubljenje korisno za vas.

Izvor: b92



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.