Bendžamin Frenklin bio je američki naučnik, političar, pronalazač i još mnogo toga. Za električnu energiju zainteresovao se kad mu je prijatelj i kolega Piter Kolinson poslao strujnu cev. Frenklin je istraživao kako se naelektrisani predmeti ponašaju i došao do zaključka da je munja zapravo samo jedna velika varnica napravljena od sile elektriciteta.
Godine 1970, Bendžamin je poslao pismo Kolinsonu predlažući mu da sprovedu eksperiment provlačenja munje kroz konopac dužine 90 metara. On strujnije samo pretpostavljao da su munje i struja povezani, već i da se metalni predmeti mogu koristiti za usmeravanje munje kako bi se zaštitile kuće. Međutim, Frenklin je mislio da nikada neće moći da podigne svoj provodnik dovoljno visoko u oblake, pa nije ni završio eksperiment.
Pogledajte i: Nikola Tesla: život genija
Frenklin gotovo da nije ni znao da je pismo koje je poslao Kolinsonu, prevedeno na francuski izazvalo veliko komešanje u Parizu. Da bi testirali njegovu hipotezu, prirodnjak Tomas-Fransoa Dalibard upotrebio je veliku metalnu šipku da sprovede elektricitet od udara groma 10. maja 1752. godine. U svom izveštaju o pariskom eksperimentu, Dalibard je potvrdio da je Frenklinova hipoteza bila tačna.
