Bendžamin Frenklin bio je američki naučnik, političar, pronalazač i još mnogo toga. Za električnu energiju zainteresovao se kad mu je prijatelj i kolega Piter Kolinson poslao strujnu cev. Frenklin je istraživao kako se naelektrisani predmeti ponašaju i došao do zaključka da je munja zapravo samo jedna velika varnica napravljena od sile elektriciteta.
Nikola Tesla: život genija
: U ličkom selu Smiljan, u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine, dočekan žestokom grmljavinom, rodio se Nikola Tesla…
pročitajte članak
Frenklinovi skeleti: Podrum londonskog doma čuvenog naučnika čuvao je mračnu tajnu
: Ostaci kuće Bendžamina Frenklina su krili 1.200 kostiju najmanje petnaestoro ljudi više od dva veka – sve dok 1998. tajna nije otkrivena.
pročitajte članak
Godine 1970, Bendžamin je poslao pismo Kolinsonu predlažući mu da sprovedu eksperiment provlačenja munje kroz konopac dužine 90 metara. On strujnije samo pretpostavljao da su munje i struja povezani, već i da se metalni predmeti mogu koristiti za usmeravanje munje kako bi se zaštitile kuće. Međutim, Frenklin je mislio da nikada neće moći da podigne svoj provodnik dovoljno visoko u oblake, pa nije ni završio eksperiment.
Frenklin gotovo da nije ni znao da je pismo koje je poslao Kolinsonu, prevedeno na francuski izazvalo veliko komešanje u Parizu. Da bi testirali njegovu hipotezu, prirodnjak Tomas-Fransoa Dalibard upotrebio je veliku metalnu šipku da sprovede elektricitet od udara groma 10. maja 1752. godine. U svom izveštaju o pariskom eksperimentu, Dalibard je potvrdio da je Frenklinova hipoteza bila tačna.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI
