Šeri Tauers, koja je istraživala ovaj fenomen, inače profesorka matematike i informatike na Univerzitetu u Arizoni, smatra da su masovne ubice obično inspirisane sličnim događajima iz prošlosti dok kuju svoje zločinačke planove.
Prostije rečeno, od pet masovnih ubistva jedno je inspirisano nekim prethodnim.
"Mračni turizam": Zašto nas fasciniraju ubice i ubistva?
Tauersova se nalazila u Indijani kada je na student Kodi Kozins ušao u zgradu Univerziteta "Perdju" i započeo krvavi pir. Tri napada u američkim školama prethodila su ovom događaju u periodu od samo nedelju dana.
Hipoteza o nasilju kao o zaraznoj bolesti nije nova. Postoji fenomen zaraze samoubistva - kada ljudi reše da se ubiju nakon što pročitaju ili čuju nešto o nekom slučaju samoubistva. Takođe, mnogi stručnjaci su uočili da masovna ubistva podstiču druga masovna ubistva.
Pogledajte i: Istorija milosrdnih ubistava
Toni Farenkof, forenzički psiholog, smatra da mediji psihički nestabilnim ljudima daju ideje ili primere koje ovi potom imitiraju. Naravno, to nije jedini "okidač" za zločin - istraživanja su pokazala da do toga dovode i mentalna oboljenja u kombinaciji saznanja o tome da se u domu nalazi oružje.
Saznajte i: Hoće li ljudi preživeti šesto masovno izumiranje?
Pucnjave u kojima je manje od troje ljudi izgubilo život nisu se u istraživanjima pokazale kao "zarazne", a Tauersova i njene kolege kažu da nemaju odgovor na pitanje zašto se neka ubistva kopiraju, a neka ne, ali da smatraju da ima neke veze sa medijima.
Takođe, smatraju da je način na koji mediji izveštavaju o ovim događajima problematičan i da bi detalje o ubicama trebalo svesti na minimum.
