Tajne mozga: 10 činjenica o najinteresantnijem organu ljudskog tela

Jeste li sigurni da znate kako funkcioniše ljudski mozak? Pogledajte koje su najčešće zablude o ovom vitalnom organu.

Tajne mozga: 10 činjenica o najinteresantnijem organu ljudskog tela Foto: Shutterstock

U moru naučnih istraživanja misterija ljudskog mozga i njihovih ne uvek veštih interpretacija, nastalo je mnoštvo zanimljivih tvrdnji o tome kako mozak zaista funkcioniše. Ipak, nisu sve istinite.

Saznajte i: Kako hemioterapija utiče na mozak?

1. Koristimo li zaista samo 10 odsto svog mozga?

Naučnici, ipak, tvrde da ljudi upotrebljavaju svaki deo mozga. Ako ostavimo sve dokaze za to po strani i intuitivno navedemo da 90 odsto mozga uopšte ne koristimo, onda bi oštećenja tih delova koji čine 90 odsto ne bi ostavljala nikakve posledice po ljudska bića. U stvarnosti pak oštećenje bilo kog dela mozga, čak i veoma sićušnog dela, može imati veoma ozbiljne posledice po osobu.

2. Tzv. "blic sećanja" su detaljna i trajna?

Svi imamo živopisna sećanja na određenu situaciju, a ona se obično vezuju za dramatične događaje. Pamtimo gde smo se nalazili u trenutku kada se to desilo, šta smo radili i s kim smo bili. Testiranja ovakvih sećanja pokazala su da se retko dešava da ih zaboravljamo i da su često živopisnija od drugih vrsta sećanja. Ipak, sva sećanja vremenom blede, pa tako zaboravljamo detalje ili tačna menjamo netačnim.

Retkost u arheologiji: Pronađen mozak star 2.600 godina!

3. Da li posle 40. godine sve kreće nizbrdo?

Istina je, kognitivne veštine slabe sa godinama. Na primer, deca brže i lakše uče jezike od odraslih, koncentrisanija su, bolje pamte... Međutim, mnoge mentalne veštine se postaju bolje s godinama - fond reči, socijalna i emotivna inteligencija.

4. Imamo li samo pet čula? 

Da, svakako imamo pet glavnih čula, ali pored njih postoje još neka koja nam pomažamo da opažamo svet u kome se nalazimo i svoje mesto u njemu. Prag tolerancije za bol, osećaj za ravnotežu, osećaj za vreme ili temperaturu tela - sve ova spada u kategoriju čula. Ipak, u poređenju s nekim vrstama iz životinjskog carstva, ljudi zaostaju. Na primer, slepi miševi i delfini koriste sonare, neke ptice i insekti ultraljubičasto svetlo...

Pogledajte i: Šta je to što ljudski mozak čini jedinstvenim?

5.  Mozak je nalik kompjuteru.  

Često govorimo o brzini mozga, njegovom kapacitetu i memoriji... U metaforičkom smislu mozak i kompjuter mogu da se porede. Poređenje mozga i tehnoloških izuma prisutno je mnogo pre nastanka prvog kompjutera.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.