Zašto postoje različite krvne grupe?

Koja je evolutivna prednost krvnih grupa, kako su one distribuirane u okviru populacija i da li nam je zaista važno kojoj krvnoj grupi pripadamo?

Neizbežni faktor evolucije

Zahvaljujući nauci, mladi bračni parovi mogu da odahnu. Za to vreme, naučnike i njihovu radoznalost muče uvek novi problemi. Pre svega pitanje porekla ABO krvnih grupa u čoveku i jednako intrigantno pitanje njihove funkcije, ili svrhe.

Ako se vratimo na početak cele priče, videćemo da su nekada lekari, dajući pacijentima životinjnsku krv, bili na tragu nečeg interesantnog, makar i nesvesno. U krvi nekih životinja zaista ima krvnih grupa, a među njima su psi, mačke i miševi. Međutim, ono što je za nas posebno značajno je da jedino primati imaju ABO krvne grupe, kao one kod čoveka. To nam govori da smo pre oko 20 miliona godina morali da imamo zajedničkog pretka. Od njega su tokom evolucije krenule da se granaju nove vrste, od kojih su danas nastali, između ostalog, šimpanze, gorile, giboni i čovek. Za sve njih je zajedničko da imaju ABO krvne grupe, ali u jednome se bitno razlikuju – nemaju svi sve grupe. Čovek ima sve četiri, gorile samo B krvnu grupu, dok naši najbliži rođaci šimpanze imaju A i nultu. Zato se teoretski i može zamisliti da šimpanza leži na krevetu za transfuziju i daje krv za A krvnu grupu. Nijedna vrsta primata, osim čoveka, nema AB krvnu grupu.

Ali šta se desilo kod šimpanze sa B krvnom grupom ili kod gorile sa A krvnom grupom? Udaljavanjem vrsta jednih od drugih, kod svake od njih je dolazilo do zasebnih mutacija gena koji određuje krvnu grupu, što je za posledicu imalo nestanak ili „gašenje“ nekih krvnih grupa. Kod neke vrste će taj mutirani gen blokirati nastanak enzima koji stvara A antigen, kod neke B antigen. Prirodnom selekcijom i genetičkim driftom će vremenom jedinke bez jednog od dva antigena preplaviti celu populaciju. Naučnici su otkrili da su i kod čoveka mutacije ABO gena više puta dovodile do promene A ili B krvne grupe u nultu. To znači da je nulta krvna grupa mogla nastati više puta (najmanje tri puta) kod različitih populacija koje nisu imale dodirnih tačaka, kao u slučaju homoplazije, ili nezavisne evolucije (pojava krila kod ptica i slepih miševa).

Teško je reći od koje krvne grupe je sve počelo, tačnije, koja je bila prva, posle koje su mutacijama nastajale sve ostale. Po jednoj teoriji, AB krvna grupa je ta od koje su mutacijama nastale A, B i nulta. Po drugoj to je nulta, jer starosedeoci u Južnoj Americi i Eskimi u skoro stoprocentnom broju imaju nultu krvnu grupu.

Nešto verovatnija je treća teorija po kojoj je prvo nastao A antigen, a mutacijama tokom nekoliko miliona godina došlo je do nulte grupe, tj. nestanka A antigena, i na kraju do nastanka B antigena. Ova teorija bi mogla biti potvrđena rasprostranjenošću krvnih grupa u svetu, koje jasno ocrtavaju migracije stanovništva – A krvna grupa je najprisutnija u Evropi, nulta krvna grupa je ubedljivo najrasprostranjenija u Južnoj i Severnoj Americi i daleko je dominantnija u tom delu sveta nego što je A krvna grupa dominantna u Evropi, dok je B krvna grupa najprisutnija u Aziji, a najređa kod starosedelaca Amerike i Australije.

Rasprostranjenost krvnih grupa, ali i pitanje svrhe i koristi od njih, može se dovesti u vezu sa povećanim ili smanjenim rizikom od nekih bolesti, kao i uslovima različitih sredina u kojima su neke krvne grupe dominantne. Naime, neka istraživanja pokazuju da nosioci nulte krvne grupe imaju statistički značajno veću verovatnoću rizika dobijanja čira i istegnuća Ahilove tetive, ali i manji rizik od dobijanja raka pankreasa. A krvna grupa, s druge strane, ima veći rizik od dobijanja raka pankreasa i želuca, srčanih oboljenja i malarije. Ovo su samo neke od korelacija, ali koje same po sebi ne znače da je nosilac neke krvne grupe odmah i nosilac predispozicije da oboli od nekih od navedenih oboljenja.

Veću rasprostranjenost B krvne grupe u Aziji naučnici objašnjavaju epidemijama malih boginja i bubonske kuge, zbog kojih je opao broj ljudi sa A i nultom krvnom grupom, koje su manje otporne na ove bolesti. Isto se moglo desiti i tokom čovekove evolucije – ona krvna grupa koja je sklonija nekim bolestima je svojom redukcijom omogućila drugoj krvnoj grupi da preplavi populaciju putem genetičkog drifta. Jedno od mogućih objašnjenja zbog čega su neke grupe sklone nekim bolestima je da se određene bakterije lakše vezuju za A antigen, a neke za B antigen.

Bombajska zagonetka



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.