Matične ćelije: kontroverza na pragu prihvatanja

Jedno od otkrića savremene medicine o kome se najviše polemiše, dobilo je potvrdu svog značaja na dodeli Nobelovih nagrada 2012…

Matične ćelije: kontroverza na pragu prihvatanja Foto: Wikimedia Commons

Japanac Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon osvojili su Nobelovu nagradu za svoj pionirski rad na matičnim ćelijama. Jamanaka je profesor na Univerzitetu u Kjotu, u Japanu, dok Gurdon trenutno radi na Gurdon institutu u Kembridžu. Oni su nagradu osvojili za istraživanja procesa u ćelijskom jedru, kojim se zrelim ćelijama šalje instrukcija da stvaraju mlade matične ćelije. Te matične ćelije se potom mogu koristiti za formiranje tkiva bilo kog tipa.

Lečenje zahvaljujući matičnim ćelijama već godinama se vrši u velikom broju zdravstvenih ustanova u svetu, a u manjoj meri se uspešno sprovodi i u Srbiji. Spisak bolesti koje se mogu lečiti zahvaljujući matičnim ćelijama ili se očekuje da će takvi tretmani uskoro biti uvedeni, iz meseca u mesec se produžava: reč je o više od 75 vrsta bolesti, uključujući leukemiju, urođene metaboličke poremećaje, bolesti centralnog nervog sistema, multipla skleroza, osteoporoza, određeni oblici raka dojke i neke druge vrste kancera, bolesti imunog sistema… Najuspešnija upotreba matičnih ćelija, koja je postala rutinska, obavlja se kod transplantacije koštane srži koja se vrši u postupku lečenja leukemije.

Magične ćelije

Matične ćelije su osnovne ćelije ljudskog organizma od kojih nastaju sva tkiva u našem telu. Mogu se naći u najrazličitijim delovima organizma. Njihov glavni zadatak je obnavljanje oštećenog tkiva. Neonatalne matične ćelije nalaze se u krvi pupčane vrpce i uzimaju se na porođaju, bezbolno i jednostavno. Samo u Srbiji sačuvano je na hiljade uzoraka krvi iz pupčanika, koji se sada nalaze u raznim evropskim skladištima matičnih ćelija. Kako su to mlade ćelije, one imaju sposobnost da daju oko 200 tipova ćelija – pankreasa, jetre, srca itd. U odnosu na „odrasle“ matične ćelije, imaju značajno veći potencijal i dele se mnogo brže.

Primera radi, matične ćelije pankreasa mogu dati samo ćelije pankreasa, dok matične ćelije uzete iz pupčanika mogu dati oko 200 tipova ćelija. Odrasle matične ćelije su „specijalizovane“, one su određenije, smanjen im je potencijal i uglavnom mogu da regenerišu isključivo onaj organ u kome se nalaze.

Ćelije iz pupčanika se prikupljaju odmah po okončanju porođaja, čim se preseče pupčana vrpca. Pošto se obave virusološka i mikrobiološka ispitivanja i utvrdi se da je uzorak odgovarajući, krv se zamrzava na -180 stepeni Celzijusovih. Takve ćelije potpuno se podudaraju samo sa novorođenčetom iz čijeg su pupčanika uzete. Međutim, one se mogu koristiti i kod drugih osoba, najčešće bliskih srodnika – roditelja, braće i sestara, a mogu se i donirati kompatabilnom nepoznatom tražiocu.

Etička debata

Treća vrsta, embrionalne matične ćelije, nastale iz ljudskog embriona, koriste se za istraživanja mada u nekoliko država služe i u terapeutske svrhe (u SAD su klinička ispitivanja odobrena još 2009. godine). Te ćelije pripadaju embrionima starim svega četiri ili pet dana, koji se sastoje ukupno od 50 do 150 ćelija. Zbog kontroverze u vezi sa prikupljanjem embrionalnih matičnih ćelija, u većini zemalja terapija ovim ćelijama ipak je najstrože zabranjena. Jedan od predloga za rešavanje ovog pitanja je uvođenje pravila da se mogu koristiti isključivo embrioni nastali in vitro oplodnjom od donirane jajne ćelije i spermatozoida, mada se ni tu ne završava etička debata.

Naučnopopularna brošura o prvim eksperimentima sa matičnim ćelijama, pod naslovom „Kalemljenje života“ objavljena je na ruskom jeziku 1916. godine u Petrogradu.

Matične ćelije mogu se naći i u amniotskoj tečnosti, koja okružuje fetus. U ovoj su tečnosti, osim vode, i delovi tkiva fetusa (ćelije kože), zatim proteini, ugljeni hidrati, masti, urin fetusa… Ćelije su izuzetno potentne s obzirom na to da se mogu razvijati u moždano i koštano tkivo, tkivo jetre i neka druga. Prema nekim autorima, vrlo su bezbedne jer nije bilo slučajeva razvoja kancerogenog tkiva. Međutim, sa njihovim mogućnostima tek se eksperimentiše. Kao i kod embrionalnih ćelija, i ovde se postavlja pitanje etičnosti ubiranja, jer se, mada na manje štetan način, i dalje koristi plod kao izvor „materijala“.

Kako se koriste

No, najzanimljivije pitanje je: kako od ćelija iz krvi pupčanika, na primer, dobiti jetru?

Istraživači uspevaju da mnogostruko umnože ćelije iz uzorka, i do 50 puta. Zanimljivo je da se u mnogim postupcima, recimo kada je reč o tkivu srca ili jetre, namerno oštećuju kako bi se izazvao proces prirodne reparacije i oslobađanje faktora rasta oštećenog tkiva. Matične ćelije se mogu ubrizgavati lumbalnom punkcijom ili u krvotok, a često se proces potpomaže upotrebom različitih hemijskih komponenti.

Evo jednog vrlo plastičnog opisa upotrebe matičnih ćelija: kada je 2009. vlada Sjedinjenih Američkih Država odobrila klinička ispitivanja sa embrionalnim matičnim ćelijama čoveka, njihova upotreba najpre je testirana na životinjama: „Dali smo životinjama anesteziju, otvorili smo kičmenu moždinu i izazvali veoma precizne povrede slične onima dobijenim u saobraćajnim nesrećama. Oko dve nedelje kasnije, ubrizgali smo im ljudske ćelije dobijene iz embrionalnih matičnih ćelija. Posle nekoliko nedelja ustanovili smo značajna poboljšanja u pokretima životinja, njihovoj kontroli tela i pokretima udova. I ta poboljšanja su trajna“, objasnio je tada Tomas Okarma, direktor korporacije Geron iz Kalifornije.

Još uvek nepoznanica

Međutim, matične ćelije u svetu medicine još važe za veliku nepoznanicu, a konstantno se ponavljaju pitanja o eventualnim negativnim posledicama ovakvih tretmana: šta ako novo tkivo koje dobijamo postane kancerogeno? Šta se dešava kada se obavi transplantacija novog tkiva dobijenog iz matičnih ćelija? Da li sa sigurnošću možemo da kontrolišemo deljenje matičnih ćelija? Kako se ponašaju matične ćelije u dodiru sa obolelim tkivom? Hoćemo li uskoro moći da uzgajamo rezervne organe van našeg organizma?

U ovim pravcima danas se i vode glavna istraživanja u oblasti matičnih ćelija. U međuvremenu se broj pacijenata koji su prošli kroz najrazličitije uspešne tretmane matičnim ćelijama uvećava, možda ne onom brzinom koju smo očekivali pre nekoliko godina, ali takvom da nam bolji dokaz – uz Nobela s početka teksta – nije potreban.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...