Zašto "milenijumska deca" još uvek uživaju u čitanju s papira?

Frenk Šembari voli knjige - štampane knjige. Voli njihov miris, da piskara na njihovim marginama, podvlači interesantne rečenice i da savija ćoškove kako bi označio gde je stao. Šta mislite, koliko Frenk ima godina?

Početkom ovog meseca, Baronova je objavila knjigu koja proučava preferencije univerzitetskih studenata ka štampanim izdanjima i objašnjava zašto verzije na papiru često nadmašuju digitalne. Čitaoci imaju običaj da klize po ekranu, zbog čega opada pažnja, a na štetu razumevanja.

Otkrijte i: Zašto bi svi trebalo da pročitamo knjige o Hariju Poteru?

U godinama provedenim istražujući, Baronova je pitala studente šta najmanje vole u čitanju štampanih verzija.

Njen omiljeni odgovor je: "Potrebno mi je više vremena, jer čitam pažljivije."

Druga istraživanja pokazuju da je najveći broj čitalaca štampe u uzrastu između 18 i 29 godina, kao i da ista grupa još uvek koristi javne biblioteke u ogromnom broju.

Pogledajte i: Da li mozgalice zaista poboljšavaju memoriju?

Don Kilburn, severnoamerički predsednik za Pearson, najvećeg izdavača na svetu i dominantnog igrača u obrazovanju kaže da prebacivanje udžbenika na e-verzije "ne deluje revolucionarno sada. Više liči na evoluciju i to u najboljem vidu nesigurnu."

Saznajte i: Naučnici preveli drevnu egipatsku knjigu magije

To se najbolje može videti na kampusima gde studenti još uvek nose rančeve pune knjiga, čak i dok prave podsetnike ili posećuju Fejsbuk na laptopovima tokom predavanja. Na Američkom univerzitetu, Kuper Nordkvist koji studira političke nauke voljan je da sa sobom nosi delo Aleksisa de Tokvila od 900 i kusur strana "O demokratiji u Americi". "Ne mogu da zamislim da čitam Tokvila ili da ga razumem elektronski. To bi bilo grozno", kaže Nordkvist.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...