Gde su spaljene mošti Svetog Save?

Dan Svetog Save je prilika da se podsetimo i jedne istorijske greške zbog koje je impresivni hram, u njegovu slavu, sazidan na pogrešnom mestu

Mesto zvano Vračar

Na ovom brdašcetu iznad Beograda često su boravile lutajuće ciganske čerge, od čega je, zbog vračanja i proricanja, potekao i naziv toponima.

Saznajte i: Ko je sagradio ovu sibirsku letnju palatu i zašto?

Sa druge strane Carigradskog druma, ka Savi, prostire se šuma i močvarno zemljište. 

Zidine tvrđave koju su Turci nazivali Dar Ul Džihad, mesto svetog rata, udaljene su vazdušnom linijom 915 metara.

Gledano ka severu, sa brda se, preko današnje paliluske padine, pruža pogled na Dunav. Ispod je kamenolom koji će Turci nazvati Tašmajdan. 

Vidljivo sa svih strana, bilo je to, svakako, idealno mesto za lomaču. Ne dvoumeći se, Sinan paša ovde spaljuje Svetog Savu 27. aprila 1595, a kako još Rajić beleži u svojoj istoriji, njegov prah se razvejava dva dana kasnije.

Gde je ta lokacija danas? Sve do početka XIX veka, dok se topografija okoline Beograda nije dramatično menjala, bilo je jasno vidljivo koje brdo predstavlja Vračar.

Prema više zabeleženih svedočena, na tom mestu koje je nazivano Čupino brdo dugo je stajao krst gde su povremeno održavane liturgije, a narod se okupljao raznim povodima. Zbog toga, sa sticanjem nezavisnosti 1830, knez Miloš baš na ovom mestu javno čita turski Hatišerif, a zatim 1833. podiže i drvenu crkvu.

Međutim, krajnje preduzimljivo, crkvu koja je na očigled turske vojske u tvrđavi, knez Miloš ne posvećuje Svetom Savi, već Svetom Marku, slavi seljaka koje knez u svojim neprekidnim reorganizacijama preseljava sa savske obale.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.