Činjenice o šumskom ekosistemu Evrope

Evropa je jedan od retkih regiona u svetu gde se šumski pokrivač povećao tokom poslednjeg veka. Evropska agencija za životnu sredinu brine se o neprocenjivom šumskom ekosistemu Starog kontinenta. Koliko su šume značajne pokazuju i ove izuzetne činjenice.

Činjenice o šumskom ekosistemu Evrope Foto: Wikimedia Commons
  • U Evropi, šume pokrivaju 35 odsto površine (oko 190 miliona hektara), čineći Evropu jednim od šumom najbogatijih regiona na svetu. Nedavni rast pokrivača rezultat je nacionalnih zakona, pošumljavanja i prirodnog širenja tokom poslednjih 200 godina.
  • Šume su ekonomski resurs. Šume stvaraju prihod za više od 16 miliona privatnih šumskih posednika, a šumske aktivnosti imaju obrt od oko 500 milijardi evra i zapošljavaju oko 3,5 miliona ljudi.
  • Šume pružaju nevidljive usluge. Pored drvnih i ostalih proizvoda, šume su takođe veoma vredan "ekosistemski servis". Na primer, više od 20 odsto evropskih šuma štite vodu i zemljište, uglavnom u planinskim područjima. U druge usluge spada sprečavanje poplava i filtriranje vazduha
  • Šume pomažu da se ublaže  posledice klimatskih promena. Evropske šume apsorbuju oko 10 odsto evropske godišnje emisije štetnih gasova.
  • Šume u Evropskoj uniji postaju uniformnije, kako se smanjuje broj različitih vrsta drveća. To znači da se gubi šumski biodiverzitet, čineći ove ekosisteme manje otpornim na štetočine, bolesti i klimatske promene. Prirodne šume su nekada prekrivale veći deo Evrope, ali je samo mali procenat istih ostao netaknut i to na veoma izolovanim delovima.
  • Mnogi šumski ekosistemi su slabi. Efekti slabog održavanja šuma mogu se videti po populacijama šumskih ptica, koja se smanjila za više od 30 odsto u nekim delovima Evrope između 1980. i 2005. godine. Procenjeno je u 2009. godini da je 27 odsto sisara, 10 odsto gmizavaca i 8 odsto vodozemaca vezanih za šume pred istrebljenjem na području Evropske unije.
  • Napadi stranih vrsta predstavljaju veliki problem za evropske šume. Postoji oko 1.800 vrsta u evropskim šumama koje su invazivne i strane prirodnom okruženju. Na primer, evropske šume su bile desetkovane bolešću holandskog bresta, uzrokovane gljivom donetom iz Azije, a sive veverice nadmašuju crvene. U globalu, invazivne strane vrste su jedan od najvećih uzroka gubitka biodiverziteta.
  • Klimatske promene štete šumskim ekosistemima. Jedan od načina na koji može štetiti jesu šumski požari. U proseku, oko 400.000 hektara šume trenutno sagori svake godine, najviše u regionu Sredozemlja. Neka staništa, poput šumskih močvara, posebno su osetljiva na klimatske promene.


bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...