Naučna otkrića koja su obeležila 2011. godinu

Prekoračenje brzine svetlosti i drugi događaji koji su obeležili prošlu godinu.

Naučna otkrića koja su obeležila 2011. godinu Foto: Shutterstock

1. Pad Ajnštajnove teorije relativnosti

Krajem septembra Evropska laboratorija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je potvrđeno postojanje subatomskih čestica koje putuju brže od svetlosti. Naime, u eksperimentu koji su zajedno izveli CERN i italijanska laboratorija Gran Saso snimljena su neutrina kako putuju brzinom nešto većom od one za koju fizičari već pun vek veruju da je maksimalna. Brzina svetlosti u vakuumu iznosi 299.792,5 kilometara u sekundi, a neutrina su putovala 299.798,5 kilometara u sekundi – brže za šest kilometara u sekundi.

2. Naznake postojanja Božje čestice

U CERN-u su pronašli naznake, mada ne i nepobitne dokaze, postojanja Higsovog bozona, čestice predviđene tzv. Standardnim modelom koji opisuje strukturu sveta. Higsov bozon je ime dobio po škotskom fizičaru Piteru Higsu, koji je 1964. godine postavio teoriju o njenom postojanju po kojoj ona daje masu svim ostalim elementarnim česticama. Potraga za Higsovim bozonom, Božjom česticom, jedan je od glavnih zadataka Velikog sudarača hadrona (LHC, Large Hadron Collider), najmoćnijeg akceleratora i najvećeg superprovodnog postrojenja na svetu.

3. Udaljeno mesto za život

Tragajući za „zemljolikim“ planetama, NASA je tokom 2011. otkrila desetine nebeskih tela na kojima je teoretski moguć život. NASA je tragala za planetama koje, kao i Zemlja, imaju orbitu oko svog Sunca, slične su veličine, imaju „prijatnu“ temperaturu na površini i vodu. Jedna od takvih planeta koja je detaljnije ispitivana je Kepler 22b. Nalazi se van našeg Sunčevog sistema, na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina od nas. NASA procenjuje da je temperatura na Kepleru 22b prosečno oko 22 stepena Celzijusa, da ima vodu, i ne isključuje mogućnost da je njena površina baš nalik Zemljinoj, sa okeanima, planinama i kontinentima.

4. Gen koji nam je doneo grip

Ispitujući zajedničke osobine koje imaju ljudi skloni obolevanju od gripa, naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su uspeli da pronađu gen koji je za to odgovoran. Oni su pregledali 22.000 gena u 267 uzoraka krvi i uspeli da sklope genetsku sliku ljudi koji obolevaju od gripa, i onih koje ovaj virus zaobilazi. Na kraju su uspeli da dođu do formule gena povezane sa imunim odgovorom i simptomima gripa, što je ulilo nadu naučnicima širom sveta da smo se, zahvaljujući boljem razumevanju veze gena i ove bolesti, bliže pronalasku vakcine koja će nas jednom zauvek osloboditi svih poznatih i nepoznatih vrsta gripa.

5. Otežao periodni sistem

Tokom 2011. godine periodni sistem je porastao. Sada se sastoji od 118 potvrđenih hemijskih elemenata, od kojih je 112 priznala Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Ovaj proces – od otkrivanja do priznavanja i dodeljivanja imena – često potraje godinama, a poslednja dva koja su dobila identitet na periodnom sistemu su flerovijum (Fl 114) i livermorijum (Lv 116). Prvi je nazvan po sovjetskom nuklearnom fizičaru Georgiju Flerovom, a drugi po kalifornijskoj nacionalnoj laboratoriji „Lorens Livermor“, koja je imala veliki doprinos u otkrivanju livermorijuma 2000. godine.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...