Vesti

Kako bez frižidera sačuvati mleko da se ne pokvari?

Foto: Neatorama
Foto: Neatorama

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Vekovima, pre frižidera, postojala je stara ruska praksa spuštanja žabe u kofu s mlekom, kako se ono ne bi pokvarilo. Danas, mnogi veruju da je u pitanju klasična “bapska priča”.

Međutim, istraživači sa Državnog univerziteta u Moskvi, predvođeni organskim hemičarom, doktorom Albertom Lebedevim, pokazali su da takva praksa ima određenu korist i pored toga što na kraju pijete mleko u kojoj je bila žaba.

Ledene kutije su prvi put postale dostupne potrošačima od početka do sredine XIX veka i od tada je trgovina ledom postala biznis. Nova Engleska i Norveška su postale glavni dobavljači leda, ali bilo gde na planeti gde je bilo hladno, led je postao glavni izvozni resurs. Obično napravljene od drveta sa limenim ili cinkanim zidovima i izolacijom od materijala poput piljevine, plute ili slame, ledene kutije su bile popularne do pojave električnih frižidera oko 1930-ih.

Džejkob Perkins je izumeo prvu verziju frižidera 1834. godine kada je otkriveno da opasno jedinjenje, amonijak, u tečnom stanju ima efekat hlađenja. Ipak, sve do kasnih 1920-ih, kada su Dženeral Motors i Du Pont razvili freon, kao “netoksični” agens za hlađenje, koji je zamenio amonijak, frižideri nisu privlačili pažnju potrošača.

Uprkos rasprostranjenosti leda u delovima Rusije, u nekim malim seoskim sredinama mnogi nisu imali pristup ledenim kutijama, pa su morali da pronađu načine da nekako očuvaju stvari hladne i neiskvarene. Pojavila se praksa, koja je nastavljena tokom XX veka, a koju doktor Lebedev pamti iz detinjstva.

“Za male porcije mleka koje žele da popiju, stavljali su žabu unutra... Mala žaba bi tako mogla da spreči da se mleko ukvari.”, seća se Lebedev.

Ova veoma neobična praksa je postala inspiracija za istraživanje, a zatim i otkriće koje može dovesti do značajnog novog izvora antibiotika. Godine 2010, naučnici sa Univerziteta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima objavili su da sekret iz kože određenih žaba ima antibakterijska i antifungalna svojstva. Koristeći vrste odomaćene u afričkim zemljama, oni su proučavali jedinjenja koja dolaze iz žaba, poznata kao antimikrobni peptidi.

Posle izolacije ovih jedinjenja, počeli su testiranje na različite bakterijske infekcije. Na primer, zastrašujuća “Irakibakter” – bakterijska infekcija otporna na lekove, poznata po tome što pogađa ranjene vojnike u Iraku, mogla bi da se leči jedinjenjem pronađenim u koži kuna žabe (Lithobates septentrionalis) koja živi u Severnoj Americi. Sekret jedne druge vrste žaba može delovati protiv MRSA infekcije kože.

Godine 2012, moskovski naučnici su odlučili da odu korak dalje time što će razbiti jedinjenja i proučiti individualne peptide. Ono što su dobili bio je koktel od 76 različitih peptida, među kojima je svaki imao različito svojstvo. Mihael Zaslof, sada profesor na Univerzitetu u Džordžtaunu, ali nekadašnji istraživač Nacionalnog zdravstvenog instituta rekao je: “Ono što je zaista zadivljujuće je to što ne postoje dve žabe sa istim koktelom. Sve su različite i predivno obezbeđene za borbu protiv mikroba sa kojima se ove životinje suočavaju.”

Ipak, mnogi naučnici su skeptični po pitanju prave koristi rezultata. Na primer, profesor farmakologije u Medicinskoj školu Univerziteta Džon Hopkins, Jun O. Liu rekao je: “Postoje prirodne supstance koje u laboratorijskim uslovima rade savršeno, ali kada treba da sa primene na ljude postanu totalno neaktivne ili pak toksične.”

Bez obzira na krajnji ishod medicinske zagonetke, na početku prošlog veka Rusi su izgleda bili na tragu nečega što sprečava da se mleko pokvari kada se stavi žaba u njega. Ipak, verujemo da se slažete da je stavljanje žabe u mleko ipak nepoželjniji način čuvanja mleka bez frižidera, u odnosu na pravljenje ukusnog sira ili kačkavalja.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.