Magma je odgovorna za život na Zemlji kakav znamo?

Nova studija otkriva da je aktivnost vulkana na našoj planeti zaslužna za stvaranje vazduha bogatog kiseonikom…

Magma je odgovorna za život na Zemlji kakav znamo? Foto: Shutterstock

Život kakav znamo danas postoji na Zemlji zbog promena u vulkanskoj magmi koja se dogodila pre 2.5 milijarde godina, tvrdi tim geologa.

Kiseonik trenutno čini 21 odsto atmosfere. Ali tokom prve polovine Zemljinog postojanja, u vazduhu gotovo da ga uopšte nije bilo – kada bi ljudi mogli da se vrate kroz vreme u to doba, bila bi im potrebna odela za astronaute da bi preživeli.

Misteriozno, organizmi poput plavo-zelenih algi – koje proizvode kiseonik putem fotosinteze – postojale su nekoliko stotina miliona godina pre nego što je kiseonik obogatio vazduh planete tokom perioda Velike oksidacije. Sada, nova ispitivanja obavljena na oko 70.000 uzoraka stena iz celog sveta, mogu da reše misteriju ovog kašnjenja u “punjenju” atmosfere kiseonikom.

Ovi uzorci pokazuju dramatičnu promenu u sastavu magme koja se dogodila krajem Arheja – geološkog perioda koji prethodi Proterozoiku i obuhvata razdoblje od pre 4 do pre 2.5 milijarde godina.

“Ovo je zapravo nešto što smo na izvestan način i očekivali”, rekao je koautor studije C. Brenhin Keler sa Univerziteta Prinston. Razlog je u tome što otkriće sugeriše i da se magma tokom Arheja formirala na mnogo većim dubinama nego u bilo kom periodu posle toga.

Keler i njegov kolega sa Prinstona Bler Šoen, pretpostavljaju da je promena u tome gde se magma formira pokrenula različite hemijske procese koji se mogu opaziti na primercima stena. Ova dva naučnika pretpostavljaju da je jedan od tih procesa izmenio i stanje gvožđa iz dvovalentnog u trovalentno – koje na drugačiji način reaguje sa kiseonikom.

Dok su vulkani proizvodili magmu sa dvovalentnim gvožđem, emitovani su gasovi koji bukvalno usisavaju kiseonik u sebe, kaže Keler.

Nasuprot tome, kada se u sastavu magme našlo trovalentno gvožđe, gasovi su počeli da usisavaju daleko manje kiseonika i fotosinteza je počela polako da obogaćuje vazduh ovim elementom dragocenim za život.

Vilijam Vajt sa Univerziteta Kornel koji je uradio recenziju studije, iako sam nije učestovao u istraživanju, napominje da su se novootkrivene promene u sastavu magme dogodile okvirno u isto vreme kada je došlo i do povećanja koncentracije kiseonika.

“Pretpostavljam da se ne radi o slučajnosti”, rekao je on, sugerišući da su zaključci studije vrlo verovatno ispravni.

Nekih dve milijarde godina kasnije, vazduh bogat kiseonikom omogućio je pojavu i razvoj životinja na Zemlji. Osim toga, obilje kiseonika omogućilo je stvaranje zaštitnog ozonskog omotača, koje čuva život na površini od štetnog sunčevog zračenja.

Izvor:  National Geographic News



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.