Habl uočio rotaciju obližnje galaksije

Astronomi su po prvi put uspeli precizno da izračunaju brzinu rotacije galaksije, merenjem sićušnih kretanja zvezda od kojih se sastoji.

Habl uočio rotaciju obližnje galaksije Foto: Wikimedia Commons

Posmatranja NASA-inog svemirskog teleskopa Habl otkriva da središnji deo obližnje galaksije, Veliki Magelanov oblak (LMC) završi jednu rotaciju na svakih 250 miliona godina – što je isto vreme koje je potrebno našem Suncu da završi krug oko jezgra našeg Mlečnog puta.

“Proučavanje obližnjih galaksija kroz praćenje kretanja zvezda pomaže nam da bolje razumemo unutražnju strukturu diska galaksija.”, rekla je jedna od autorki istraživanja Nića Kalivajalil, sa Univerziteta u Virdžiniji. “Znanje o brzini rotacije galaksije daje nam uvid u to kako se galaksija formira i može se koristiti za izračunavanje njene mase.”

Veliki Magelanov oblak je jedan od najbližih komšija Mlečnog puta, na udaljenosti od samo 170.000 svetlosnih godina. LMC ima centralnu “šipku” neravnog oblika, što ukazuje da je nekada bio spiralan poput Mlečnog puta, ali da mu je oblik promenjen usled gravitacione interakcije.

Za novo istraživanje, istraživački tim je koristio Hablovu kameru 3 širokog opsega (Wide Field Camera 3) i unapređenu kameru za pretragu kako bi izmerili kretanje stotina zvezda LMC-a tokom sedmogodišnjeg perioda. Habl je jedini dovoljno precizan instrument za vršenje takvih osmatranja, kažu naučnici.

“Preciznost je bitna, zato što su zvezdana kretanja veoma mala, zbog udaljenosti galaksije.”, rekao je vodeći autor istraživanja Roland Van der Marel iz Svemirskog instituta u Baltimoru. “Možete zamisliti Veliki Magelanov oblak kao sat na nebu, čijim kazaljkama treba 250 miliona godina da načine krug. Znamo da se kazaljke pomeraju, ali smo čak i uz pomoć Habla morali da gledamo u njih nekoliko godina da bi primetili bilo kakvo kretanje.”

Novi Hablovi podaci upotpunjuju ranija osmatranja LMC-a, koja procenjuju brzinu rotacije galaksije merenjem pomeranja spektra svetlosti njenih zvezda, kažu naučnici. Svetlo zvezde koja se kreće prema Zemlji se pomera blado ka plavom kraju spektra, dok odlazeće zvezde idu ka crvenom).

Veliki Magelanov oblak je privlačna meta za astronome zainteresovane za strukturu galaksija i njihovu evoluciju, budući da je dovoljno blizu da se posmatra detaljno, ali i dovoljno daleko da se posmatra u celosti.

“LMC je veoma važna galaksija zbog svoje blizine Mlečnom putu”, rekao je Van der Marel i dodao: “Proučavanje Mlečnog puta je veoma teško zbog toga što je sve što vidite raspršeno širom neba Sve je na različitim udaljenostima, a vi sedite usred toga. Proučavanje strukture i rotacije je mnogo lakše ako gledate obližnju galaksiju spolja.” 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.