Šta je ubilo velike zveri Severne Amerike?

Ubistvo ili prirodan uzrok? Novo istraživanje će možda osloboditi ljude od optužbi da su ubili velike sisare.

Šta je ubilo velike zveri Severne Amerike? Foto: Wikimedia Commons

Do pre oko 11.000 godina mamuti, džinovski dabrovi i drugi veliki sisari gospodarili su Severnom Amerikom. Mnogi naučnici su za njihov nestanak optužili paleoindijance, prve Amerikance, koji su ih navodno lovili do istrebljenja. Međutim, novo istraživanje upire prst u klimatske promene i promene okruženja. Nalazi bi mogli da imaju posledice po kozervatorske strategije, među kojima je i predlog da se lavovi i slonovi puste u divljinu Severne Amerike.

Ideja da su ljudi zbrisali džinovske severnoameričke sisare, ili megafauun, poznata je kao “hipoteza o prevelikom ubijanju”. Predložena od strane geonaučnika Pola Martina pre više od 40 godina, hipoteza je bila inspirisana delom usled napretka datiranja pomoću ugljenika, koje je ukazivalo na vremensko preklapanje između prvog dolaska ljudi u Severnu Ameriku i uništenja velikih sisara. Međutim, tokom godina, brojni arheolozi su osporavali ideju po više osnova. Na primer, neki naučnici su tvrdili da su od 36 životinja koje su izumrle, samo dve – mamuti i mastodonti – imali jasne znakove da su bili lovljeni, poput useka na kostima napravljenih kamenim alatom. Drugi su ukazivali na korelaciju između vremena izumiranja i dramatičnih oscilacija temperatura zadnjeg ledenog doba koje je došlo do kraja.

Da bi dobili širu sliku onoga što se možda dogodilo, arheolozi Metju Boulenger i R. Li Liman sa Univerziteta u Mizuriju, odlučili su da pogledaju u region koji u prošlosti nije bio toliko proučavan: severoistok Severne Amerike, uključujući savezne države Njujork, Nju Džersi, Pensilvaniju, Masačusets, Mejn i kanadsku provinciju Ontario. “Ovo je region koji je bio skoro nevidljiv u raspravama o izumirajnu megafaune.”, rekao je Boulenger, pošto su se uglavnom fokusirali na Velike ravnice i američki jugozapad. “Ipak to je takođe region sa veoma bogatom istorijom ostataka praistorijskih životinja.” Na primer, kosti najmanje 140 mastodonta i 18 mamuta pronađene su samo u državi Njujork.

Boulenger i Liman sastavili su bazu podataka datiranja ugljenikom iz ostataka megafaune i paeloindijskih lokaliteta na severoistoku, izbacujući bilo koje datume čija pouzdanost nije dovoljno pouzdana. Time je uočeno da 57 uzoraka megafaune datira sa 47 različitih lokacija, a 25 uzoraka paleoindijanaca datira sa 22 lokacije. Kada se dve baze podataka uporede postaje jasno da je veći deo megafaune već nestao pre nego što su ljudi stupili na scenu – sugerišući da su ljudi imali veoma malu ulogu u istrebljenju.

Datiranje ugljenikom takođe ukazuje da je severoistočna megafauna prošla kroz dva velika opadanja u broju pre nego što je konačno izumrla. Prvo se odigralo pre 14.100 godina, pre nego što je bilo koji čovek bio u regionu, ali su se potom životinje oporavile u narednih 500 godina; drugo i finalno smanjivanje populacije desilo se pre 12.700 godina, kada su paleoindijanci tek stigli u region, sudeći po arheološkim podacima. Štaviše, iako su ljudi i megafauna nastavili da žive zajedno oko 1.000 godina pre nego što su životinje izumrle, one su već bile na putu ka tome: oko 75% i 90% severoistočne megafaune je nestalo pre dolaska ljudi. Čak i tokom milenijuma zajedničkog života ljudi i životinja nema dokaza lova: ni lokaliteti megafaune ni paleoindijski lokaliteti ne sadrže životinjske kosti koje su iskasapljene ili na neki drugi način modifikovane.

Autori naglašavaju da njihovi rezultati mogu da se primene direktno samo na severoistok Severne Amerike, ali ne i na druge regione. Ipak, sudeći po broju megafaune na severoistoku, i nedostatku dokaza ljudskog udela u uništenju, smatraju da preveliko ubijanje ne bi moglo da bude jedini, pa čak ni glavni uzrok za izumiranje širom kontinenta. Klimatske promene su morale takođe da utiču. Tajming drugog sloma megafaune, pre 12.700 godina, odgovara glavnom talasu hladnoće koji je trajao 1.300 godina, pod nazivom mlađi drijas.

U međuvremenu, zastupnici hipoteze prekomernog ubijanja nisu ubeđeni novim istraživanjem. “Autori su se upustili u vežbu analiziranja podataka koja niti dokazuje da se prekomerno ubijanje dogodili, niti dokazuje da nije.”, rekao je Geri Hejns, arheolog Univerziteta u Nevadi. Ljudi možda nisu došli na severoistok pre nego što datiranje ugljenikom ukazuje, ali takvi ostaci možda još nisu pronađeni. Tod Surovel, arheolog Univerziteta u Vajomingu insistira da je novo istraživanje u potpunom skladu sa idejom da su ljudi zadali finalni udarac velikim zverima Severne Amerike: “Najosnovnije pitanje je da li bi životinje izumrle da se ljudi nisu pojavili?”



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...