Iznenađujuća raznolikost u procesu starenja otkrivena u prirodi

Najčešći opis procesa starenja obično se svodi na to da smo kada smo mladi jaki i zdravi, a da s godinama slabimo i na kraju umiremo.

Iznenađujuća raznolikost u procesu starenja otkrivena u prirodi Foto: Wikimedia Commons

Međutim, u prirodi, fenomen starenja pokazuje neočekivanu raznolikost obrazaca koji su veoma čudni, zaključili su naučnici sa Univerziteta Južna Danska.

Ne slabe sve vrste sa godinama, niti je veća verovatnoća da će uginuti kako stare. Neke vrste postaju jače i imaju manje šansi da uginu od starosti, dok druge uopšte nisu pogođenje procesom starenja. Povećanje slabosti sa godinama nije zakon prirode.

Istraživači sa Univerziteta u Južnoj Danskoj su proučavali starenje kod 46 veoma različitih vrsta živih bića, koje su uključivale sisare, biljke, gljive i alge, i bili su veoma iznenađeni kada su otkrili da postoji velika razlika u starenju različitih organizama. Neke slabe s godinama, što se odnosi na primer na kornjače i određena drveća, dok druge niti slabe niti jačaju, kao na primer hidra, tj. slatkovodni polip.

„Mnogi ljudi, uključujući i naučnike, skloni su mišljenju da je starenje neizbežno i da se javlja u svim organizmima na Zemlji kao što se dešava u ljudima; da sve vrste postaju slabije kako odmiču godine i da se povećava verovatnoća da će da umru. Međutim to nije slučaj.“ rekao je evolutivni biolog i profesor saradnik Oven Džons iz Centra Maks-Plank Odens na Univerzitetu Južna Danska.

On i njegove kolege su proučavale starenje vrsta od hrasta preko nematoda, babuna i vaški, do morske trave i lavova. Vrste koje su proučavane uključivale su 11 sisara, 12 drugih kičmenjaka, 10 beskičmenjaka, 12 biljaka i jedne alge.

„Različitost obrascima smrtnosti i plodnosti kod ovih organizama nas je iznenadio. Jasno je da postoji potreba za daljim istraživanjem pre nego što uspemo da potpuno razumemo evolutivne uzroke starenja i postanemo sposobniji da se bavimo problemima starenja kod ljudi.“ rekao je Oven Džons.

On ističe da postoji dovoljno podataka o procesu starenja sisara i ptica, ali da nema dovoljno onih koji se tiču starenja kod drugih grupa kičmenjaka, niti većine beskičmenjaka, biljaka, algi i gljiva.

Za nekoliko vrsta smrtnost se povećava sa godinama, kao što evolutivni naučnici očekuju. Ovaj obrazac je vidljiv kod većine vrsta sisara, uključujući ljude, i kitova ubica, ali takođe i kod beskičmenjaka poput vodenih buva. Međutim, druge vrste doživljavaju smanjenje smrtnosti tokom starenja, što u nekim slučajevima ide dotle da smrtnost opada sve do smrti. To se odnosi na vrste poput pustinjskih kornjača (Goepherus agassizii) koje imaju najveću stopu smrtnosti u najranijem periodu života, koja se lagano smanjuje kako stare. Mnoge biljne vrste, poput belog mangrova (Avicennia marina) imaju isto iskustvo.

Zapanjujuće, postoje vrste koje imaju konstantnu smrtnost i na koje ne utiče proces starenja. Ovo je najviše izraženo kod slatkovodnih polipa (Hydra magnipapillata) koji imaju konstantno nizak mortalitet. Zapravo, u laboratorijskim uslovima, one imaju tako nizak nivo rizika od umiranja u bilo kom trenutku u svom životu, da su praktično besmrtne.

„Proučavanje laboratorijskih podataka pokazuje da će čak i nakon 1400 godina od danas, 5% ukupne populacije hidri koja se nalazi u takvim uslovima biti živo.“ kazao je Oven Džons.

Nekoliko životinjskih i biljnih vrsta pokazuje izuzetno male promene u smrtnosti tokom njihovog života. Na primer, rododendron (Rhododendron maximum), veliki tit (Parus major), kraba (Pagurus longicapus), obični gušter (Lacerta vivapara), belovrata muharica (Ficedula albicollis), viburnum biljke (Viburnum furcatum), braon alge (Laminaria digitata), crvena školjka (Haliotis rufescens), crvenonoga žaba (Rana aurora) i crveni koral (Paramuricea clavata).

Kada se osvrnemo na obrasce plodnosti 46 istraženih vrsta, tu takođe postoji velika raznolikost i nekoliko velikih odstupanja od uobičajenih verovanja o starenju. Ljudska plodnost karakteriše se kao koncentrisana u relativno kratkom vremenskom periodu ljudskog života, a činjenica je da ljudi žive prilično dugo pre i posle perioda plodnosti.

Slično je i kod drugih sisara poput kitova ubica, šimpanzi i divokoza (Rupicapra rupicapra), kao i kod ptica poput jastrebova (Accipiter nisus). Ipak, postoje vrste koje postaju plodnije kako stare, što je obrazac karakterističan za biljke poput agave (Agave marmorata) i retke planinske biljke hiperikum (Hypericum cumulicola) i borderea (Borderea pyrenaica).

Nasuprot tome, plodnost se javlja u vrlo ranom dobu kod crva nematoda (Caenorhabditis elegans). Zapravo ova vrsta počinje svoj život kao plodna, a onda sasvim iznenada gubi sposobnost da proizvodi potomstvo.

Da sumiramo, ne postoji snažna korelacija između obrazaca starenja i tipičnog životnog raspona vrste. Vrste mogu da imaju veću smrtnost i da ipak žive veoma dugo, ili da imaju smanjenje smrtnosti, a da žive kratko.

„Nema smisla razmatrati starenje na osnovu toga koliko neka vrsta može postati stara. Umesto toga, interesantnije je definisati starenje kao nešto što se oblikuje na osnovu trajektorije smrtnosti: da li se stopa povećava, smanjuje ili ostaje ista godinama.“ rekao je Oven Džons.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...