Najveća morska migracija: Sivi kit pustolov preplivao više od pola Zemljine kugle

Mužjak sivog kita dužine 12 metara preplivao je put od sevrenog dela Tihog okeana do Namibije i postao prvi primerak ove vrste viđen na južnoj hemisferi.

Najveća morska migracija: Sivi kit pustolov preplivao više od pola Zemljine kugle Foto: Shutterstock

Jedan mužjak sivog kita (Eschrichtius robustus) preplivao je najdužu razdaljinu koja je ikada zabeležena kod nekog morskog kičmenjaka – blizu 26.900 kilometara, odnosno više od polovine Zemljinog obima.

Ova jedinka je uočena u blizini obala Namibije 2013. godine i postala je prva ove vrste koja je viđena na južnoj hemisferi. Ipak, naučnicima je treblo vreme za genetska istraživanja koja bi potvrdila da ovaj sivi kit potiče iz zajednice koja nastanjuje severni deo Tihog okeana, prema nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Biology Letters.

Postoje dve poznate populacije sivih kitova: istočni sivi kitovi čija je brojnost stabilna, sa oko 20.500 jedinki, i zapadni sivih kitovi koji su ugroženi i procenjuje se da je na svetu ostalo samo 200 jedinki. Ovaj zabrinjavajući broj rezultat je decenija komercijalnog izlovljavanja zapadnih sivih kitova.

Pripadnici istočne populacije migriraju iz mora oko Aljaske i Rusije do obala meksičke države Donje Kalifornije kako bi se mrestili. O mestima mrešćenja zapadnih sivih kitova se veoma malo zna, ali su primećeni na istočnim obalama Rusije.

Koautor studije Simon Elven, zoolog sa Univerziteta Stelenboš u Južnoj Africi, nije verovao kada je 2013. godine čuo za prisustvo sivog kita na južnoj hemisferi. "Bio sam sumnjičav. To je bilo kad kad bi vam neko rekao da je video polarnog medveda u Parizu – tehnički je moguće, ali ne deluje baš realistično", navodi Elven.

Fotografije su potvrdile da je reč o sivom kitu dužine oko 12 metara. Životinja je ostala u blizini namibijskog grada Valvis Beja dva meseca, verovatno zbog neuhranjenosti. To je omogućilo istraživačima, Simonu Elvenu i Tes Gridli sa istog Univerziteta, da neinvazivnom metodom uzmu DNK uzorak jedinke.

Prethodni rekorder je bila džinovska kožasta kornjača koja je kroz Tihi okean prešla 20.550 kilometara. Ovaj neverovatni poduhvat sivog kita nametnuo je još jedno pitanje: Zbog čega bi sivi kit otišao toliko daleko od kuće?

Autori studije spekulišu da ubrzano otapanje morskog leda na Arktiku, usled klimatskih promena, kitovima daje više prostora da istražuju nova staništa, ili da se izgube u njima, ali nemaju dovoljno podataka koji bi potkrepili ovu teoriju.

"Ovako dugačko putovanje je veoma neobično za vrstu kita koja obično migrira oko 8.000 kilometara. Pitamo se zbog čega to rade i u kojim okolnostima", ističe koautor studije Rus Holzel, istraživač National Geographic-a i evolucioni biolog sa Univerziteta Daram u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ispitivanje gena

Gridli i Elven su sa timom Univerziteta Daram uporedili genom ove jedinke sa genomima drugih sivih kitova koji se skladište u Američkom nacionalnom centru biotehnoloških informacija, koji čuva genome preko hiljadu organizama.

Želeli su da isključe mogućnost da jedinka pripada do sada nepoznatoj populaciji u Atlantiku. Postoje fosilni ostaci sivih kitova u Atlantskom okeanu, a dva siva kita su prethodnih godina primećena u Mediteranu i severnom Atlantiku.

 

sivi-kit_1197202789
Foto: Shutterstock

 

"Postoje vrste kitova o kojima znamo veoma malo zato što su susreti sa njima retki. Međutim, sivi kitovi imaju sklonost prema obalskim područjima i lako su prepoznatljivi, pa su male mogućnosti da postoji nepoznata populacija u Atlantskom okeanu", navodi Holzel.

Ispostavilo se da se geni sivog kita sa obala Namibije poklapaju sa genima populacije severnog Pacifika. Na iznenađenje naučnika, najveće poklapanje bilo je upravo sa ugroženom zapadnom populacijom.

Kit avanturista

Sledeći korak je podraumevao analizu ruta za koje je ovaj morski sisar mogao da se odluči. Najverovatnija ruta je ona kroz Severozapadni prolaz, koji povezuje Tihi i Atlantski okean duž severne obale Severne Amerike.

Druge dve opcije – obilazak oko Južne Amerike ili ruta kroz Indijski okean – manje su verovatne, prvenstveno jer prisustvo sivih kitova nije zabeleženo u ovim područjima. Takođe, sivi kitovi se obično hrane u plitkim vodama pa bi izuzetno dugo putovanje otvorenim okeanom bilo mnogo teže za njih.

Ipak, Sju Mur, specijalista za pacifičke morske sisare na Vašington univerzitetu u Sijetlu, veruje da je put kroz Indijski okean najverovatnija opcija jer je to najkraća i najjednostavnija ruta. "Najverovatnije se radi o kitu pustolovu jer ovo nije bila migracija sa jasno zacrtanim ciljem", dodaje Mur. "Ipak, nakon ovog događaja, imamo interesantne teme za razmišljanje o izdržljivosti ove vrste", zaključuje ona.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.