Mon Sen Mišel, mesto gde ćete uveče zaspati na ostrvu, a probuditi se na poluostrvu

Neverovatan grad, zamak, ostrvo i opatija u jednom gde su snimljena ostvarenja poput "Čovek sa gvozdenom maskom" i "Tri musketara".

Mon Sen Mišel, mesto gde ćete uveče zaspati na ostrvu, a probuditi se na poluostrvu Foto: Shutterstock
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Izdižući se visoko iznad nivoa mora, Mon Sen Mišel je stenovito ostrvo u kanalu Lamanš, na oko kilometar od Normandije u Francuskoj.

Mon Sen Mišel je neverovatan grad, zamak, ostrvo i opatija u jednom. Manastir smešten na sam vrh ostrva i njime dominira površine je 55.000 metara kvadratnih učinio je ovu destinaciju svetski poznatom.

Sazidan u osmom veku zauvek je ostao nedostižan za Engleze koji su uspeli nekada da osvoje čitavu Normandiju, ali ne i ovo ostrvo, delom zbog nepristupačnog polozaja grada, a delom i zbog njegovih masivnih zidina.

Dramatičan pogled i vijugave ulice srednjevekovnog grada, na četiri sata vožnje od Pariza, uvrstile su ovo nesvakidašnje mesto na UNESKO listu svetske kulturne baštine. Pored toga, smatra se i jednim od najposećenijih mesta u Francuskoj.

mon-sen-misel_1
Mon Sen Mišel
Foto: Shutterstock

Istorijat

Sve do izgradnje prve crkve u osmom veku ostrvo je nosilo ime Mon Tomb jer je svojim izgledom podsećalo na uzvišenje grobne humke.

Legenda iz 708. godine kaže da se biskupu Avranša javio Arhangel Mihajlo i rekao mu da na ovom ostrvu sagradi crkvu, međutim, biskup ipak nije to učinio te mu je Arhangel vrelim prstom napravio rupu u lobanji (lobanja se i danas čuva u crkvi u Arvanšu).

U vreme Francuske revolucije i opadanja značaja crkve, 1790. godine, opatija je napuštena.

Sve dok se monasi  na nju nisu vratili 1969, ostrvo je služilo kao zatvor a nosilo je ironičan naziv "Mon Libr", sto u prevodu na srpski znači "Slobodno brdo". U tamnicama Mon Libra svojevremeno je bio zatočen i Viktor Igo.

 

Hodočasničasničko mesto

Silueta "božijeg zamka", kako su ga nazivali, važio je za sinonim jačanja duha hodočasnika. U šestom veku, crkveni redovnici i pustinjaci živeli su na ovom mestu u potrazi za verom, mirom i samoćom. Tadašnji hodočasnici su morali pažljivo da prelaze do ostrva, jer nije postojao nikakav prilaz, a plima i oseka su se veoma brzo smenjivale. Krajem 1800-te godine napravljen je prvi nasip, koji je povezao ostrvo sa kopnom, što je omogućilo hodočasnicima, a kasnije i turistima da dođu do grada.

 

Centralni deo zamka čini crkva izgrađena u jedanaestom veku. Jedno od najlepših mesta u ovom samostanu je bašta koja se nalazi odmah pored crkve, a veoma je značajna jer povezuje sve puteve i sobe. Zanimljivo je da su drevni redovnici koristili dvorište na vrhu utvrđenja za proizvodnju povrća i lekovitog bilja.

Na ulaznim kapijama grada nalazi se amblem grada (dva lososa koji plivaju u suprotnim smerovima) i informacija do kada tog dana treba da napustite poluostrvo ako ne želite da plivate. To je obično u letnjim mesecima do 19, a u zimskim mesecima do 17 časova, tako da je u obilazak ostrva najbolje krenuti oko podneva.

Glavna ulica je danas načičkana najrazličitijim prodavnicama, gde možete kupiti različite sitnice, od suvenira do brze hrane. Tu je jedan i od najpoznatijih restorana "Mere Poulard" gde se jede autentični omlet koji se služi u posudama iz XIX veka. Na ostrvu možete kupiti i biskvit "Mere Poulard" koji ima tradiciju dužu od 200 godina, piše Plezir.

Ovo mesto nije ostavilo ravnodušnim ni filmsku produkciju, pa je poslužilo kao model za izgradnju grada Minas Tirita koji se pojavljuje u filmu "Gospodar prstenova", kao i mesto gde su snimljena ostvarenja poput "Čovek sa gvozdenom maskom" i "Tri musketara".

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.