7 svetskih čuda starog sveta

Stari Grci su taj spisak nazvali "Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti", a do danas je sačuvana samo Velika piramida u Gizi.

7 svetskih čuda starog sveta Artemidin hram. Foto: Wikimedia Commons

Sedam čuda se prvi put pominju oko 450. pre n. e., kada je grčki istoričar Herodot sastavio spisak građevina kojima su se divili, a među njima su bile piramide u Gizi i Viseći vrtovi.

Isto su učinili i vizantijski filozof Filon, oko 225. pre n. e., i grčki pisac Antipater iz Sidona, oko 130. pre n. e. Na njihovim popisima prvi put je zajedno spomenuto svih sedam građevina koje su danas poznate kao sedam svetskih čuda starog sveta.

Stari Grci su taj spisak nazvali "Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti" i odnose se na skup arhitektonskih dela za koja su smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Od svih tada izabranih čuda, danas jedino možemo videti Veliku piramidu u Egiptu.

Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa je bez sumnje neponovljiva građevina. Ova gigantska statua bila je simbol jedinstva naroda koji je naseljavao Rodos. Nalazila se na samom ulazu u luku Mitraki, ostrvo Rodos u Grčkoj.

Na ostrvu su tada postojala tri grada-države, polisi. Antagonidi iz Makedonije su bili veliki rivali ptolomejima i napali su Rodos u pokušaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom.

Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine p. n. e. Antagonidi su se povukli ostavljajući za sobom veliku količinu ratne opreme. Stanovnici Rodosa su odlučili da tu ratnu opremu prodaju i da novac iskoriste za slavlje.

sedam-svetskih-cuda
Kolos sa Rodosa, gravira iz 16. veka Martina Hemskerka, iz njegove serije o Sedam svetskih čuda.
Foto: Wikimedia Commons

Ipak, oni nisu na uobičajen način proslavljali mir. Odlučili su da podignu ogromnu statuu posvećenu grčkom bogu Sunca – Heliosu. Izgradnja je trajala 12 godina, a statua je srušena usled zemljotresa koji je pogodio Rodos 226. godine p. n. e.

Oko 1000 godina statua je ležala polomljena. A kada su Arapi napali Rodos, iskoristili su priliku da uzmu ostatke polomljene statue i prodaju ih Siriji. Iako je od gradnje statue do njenog uništenja prošlo samo 56 godina, ona je za to relativno kratko vreme uspela da ostavi večni pečat u istoriji impresivnih građevina.

Statua Zevsa u Olimpiji

Jasno je da se radi o građevini posvećenoj grčkom bogu Zevsu – vrhovnom bogu starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre. Statua se nalazila u najvećem hramu starog sveta.

Grci se nisu štedeli kada su simbolične skulpture u pitanju, pa su pored gigantskog Kolosa sa Rodosa podigli i statuu u čast najpoštovanijem bogu. Bio je ogromnih razmera – njegova osnova bila je široka 6,5 metara, a visina statue bila je 13 metara. Kip je koštao čitavo bogatstvo i bio je napravljen od raznih dragocenih materijala, uključujući slonovaču i zlato.

sedam-svetskih-cuda_1
Statua Zevsa u Olimpiji prema crtežu Martina Hemskerka.
Foto: Wikimedia Commons

Statua prikazuje Zevsa kako sedi na svom prestolu, a mnogi posetioci su verovali da su videli samoga Boga. Nažalost, danas ne možemo da vidimo pomenuto dostignuće, ali ipak ostaje saznanje o njihovoj izvrsnoj arhitekturi.

Velika piramida u Gizi

Velika piramida poznatija je kao Keopsova piramida nalazi se u Egiptu. Ona je najstarija od tri piramide u Gizi, a ujedno i najveća piramida na svetu. Od sedam svetskih čuda antike, Velika piramida je jedina očuvana.

sedam-svetskih-cuda_3
Keopsova piramida.
Foto: Wikimedia Commons

Piramida je zapravo grobnica egipatskih faraona, na kojoj je radilo preko 100 000 ljudi. U srži piramida leži ideja o stepeništu putem kog će faraon naći put do neba gde će njegova duša pronaći spokoj.

Egipćani su arhitekte koji su radili na projektovanju piramide proglašavali bogom, iz čega se zaključuje koliko su poštovanje izražavali prema ovoj građevini. Ona je pored grobnica ujedno i dokaz odličnog poznavanja geometrije, matematike i astronomije Egipćana.

Faros u Aleksandriji

Svetionik je napravljen između 300. i 280. godine p. n. e. na poluostrvu Faros. Ne radi se samo o svetskom čudu lepote, već i korisnosti. Svetionik je omogućavao bezbedan povratak brodova u luku Aleksandriju.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Makedonskog, njegov namesnik Ptolemej I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u čijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za čije ime se veruje da potiče od reči Pharao’s, što znači "faraonovo ostrvo".

sedam-svetskih-cuda_4
Faros u Aleksandriji na ručno bojenoj graviri Martina Hemskerka.
Foto: Wikimedia Commons

U to vreme, svetionik je bio najveća građevina sveta a njegova svetlost se mogla videti na 50 km od aleksandrijske obale. Čak i danas, posle neverovatnih arhitektonskih napora, Faros je ostao najveći svetionik sa svojim dimenzijama. Bio je posvećen bogovima spasiteljima, Ptolomeju Soteru i njegovoj ženi Berenici.

Artemidin hram

Artemidin hram ili Artemision se nalazio u Efesu, a bio je posvećen grčkoj boginji Artemidi. U procesu gradnje učestvovali su najsitaknutiji umetnici tog doba. Godinama nakon izgradnje hram su posećivali i drugi umetnici, zanatlije, trgovci i turisti.

Nesumnjivo je bio centar zbivanja svih slojeva društva, a čak je otkriveno da su hodočasnici iz daleke Indije i Persije posećivali hram i ostavljali raznorazne poklone u čast Artemide. Čovek po imenu Herostratus је 356. godine p. n. e. u nameri da njegovo ime ostane slavno u istoriji zapalio hram. On je sagoreo do temelja, te danas možemo videti samo ostatke.

Posebno je zanimljivo što je te iste noći rođen Aleksandar Veliki. Ovu neobičnu slučajnost opisao je i poznati istoričar tog doba, Plutarh: "U toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja." U naredne dve decenije hram je obnovljen, a još jedna neverovatna slučajnost je da u procesu značajno pomogao Aleksandar Veliki.

sedam-svetskih-cuda_5
Artemidin hram ručno bojenoj graviri Martina Hemskerka.
Foto: Wikimedia Commons

sedam-svetskih-cuda_6
Nalazište na nekadašnjem mestu Artemisiona.
Foto: Shutterstock

Mauzolej u Halikarnasu

Ovo svetsko čudo starog sveta smatra se jednim od najvećih dostignuća antičke umetnosti. U pitanju je nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Građevina je postojala od 350. godine pre nove ere, pa sve do 15. veka.

Izgleda da su neka svetska čuda delila istu sudbinu, jer je i Mauzolej srušen kada ga je pogodio snažan zemljotres, kao i Kolos sa Rodosa. Ipak, mermerni blokovi i ostaci mauzoleja su iskorišteni u druge svrhe, tako da se i danas mogu videti.

sedam-svetskih-cuda_7
Maketa Mauzoleja u Muzeju u Bodumu.
Foto: Shutterstock

Ono što izdvaja Mauzolej u Halikarnasu u odnosu na sve antičke građevine je činjenica da nije posvećen nijednom od bogova stare Grčke. Ovaj antički mauzolej je poznat i po tome što su po njegovom imenu nazvane sve velike i raskošne grobnice sagrađene nakon njega.

Viseći vrtovi iz Vavilona

Vrtovi iz Vavilona poznati su još kao "Semiramidini viseći vrtovi". Postoji mit da je kralj Nabukodonosor oko 600. godine p. n. e. naredio da se izgrade vrtovi na terasama palate u želji da oraspoloži kraljicu Semiramidu.

sedam-svetskih-cuda_8
Pikaz Visećih vrtova Martina Hemskerka iz 16. veka. U pozadini se vidi Vavilonska kula.
Foto: Wikimedia Commons

Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km južno od Bagdada, u Iraku. Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih istoričara Berosa i Diodora. Zapanjujuća je činjenica da ipak ne postoje dokazi da su vrtovi ikada postojali, iako su u ljudskoj mašti nesumnjivo pronalazili put do neobičnog i zadivljujućeg.

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.