JEDNOSTAVNE REČI ispisane na bilbordu veličine zida, koji se uzdiže na jednom parkiralištu u Svonziju, u Velsu, poručuju: "Potrebno je više poezije".
Molba upućena lokalnom stanovništvu? Pre opomena ostatku sveta – jer poezija nije nešto što smatram da nedostaje Velsu. Kratka vožnja izvan svakog velškog grada vodi do predela iz mašte: brežuljci izvezeni zumbulima, osamljene ruševine zamkova na vetrom šibanim liticama, stenovite obale kojima se razleže pesma foka, doline koje predstavljaju enciklopedije zelenila.
Geološki događaj pre 450.000 godina koji je zauvek promenio severozapadnu Evropu
: Naučnici su pronašli dokaz da se Velika Britanija odvojila od Evrope mnogo pre Bregzita prošle godine.
pročitajte članak
Škotska - zemlja nestvarne prirodne lepote (FOTO)
: Majka priroda je talentovani arhitekta koji je Škotsku nagradio brojnim veličanstvenim prirodnim znamenitostima. Pogledajte zbog čega mnogi smatraju da je ovo najlepša zemlja na svetu.
pročitajte članak
Industrijski lučki grad Svonzi jeste kapija poluostrva Gauer, prvog područja izvanredne prirodne lepote (AONB), kako ga je 1956. godine imenovala britanska vlada. Ovo priznanje naglašava očuvanje i zaštitu "osobenog karaktera" ovih izuzetnih krajolika. Vels sada ima pet područja izvanredne prirodne lepote, uz tri nacionalna parka.
Industrijski lučki grad Svonzi, kapija poluostrva Gauer.
Foto: Shutterstock
Tri nove turističke rute, pod zajedničkim nazivom Velški put, prikazuju najbolje od ove drevne zemlje – i pojavljuju se na National Geographic Travel listi najboljih putovanja u 2020. godini, koja ih ističe kao
suštinsko iskustvo za putnike. Kambrijski put je sa svojih 300 kilometara najduži od tri, a vijuga sa severa na jug duž kičme Velsa. Priobalni put, stisnut između planinskih vrhova i mora, čini 290 kilometarabrišućeg puta duž zaliva Kardigan na zapadnoj obali ove zemlje. Put severnog Velsa, bogat zamkovima, sledi vekovima staru, 120 kilometara dugu trgovačku rutu, od severoistočnog Kvinsferija do litica Holiheda na ostrvu Anglsi.
Na zapadnoj obali Pembrukšira surferi jašu na nabujalim talasima plaže Frešvoter Vest, mestu gde se održavaju velški nacionalni šampionati u surfovanju. Planinari mogu da se kreću stopama ser Edmunda Hilarija, koji je trenirao na 1.085 metara visokoj planini Snoudon pre nego što se 1953. godine popeo na Mont Everest. Na drugom mestu u Nacionalnom parku Snoudonija reka Triverin predstavlja vrhunsku britansku destinaciju za vožnju kajakom na brzim vodama i splavarenje. Ovo je vrsta poezije od koje brže kola krv.
Planina Snoudon na koji je, na 1.085 metara, trenirao ser Edmund Hilari.
Foto: Shutterstock
Porodice uživaju na plaži u Oksviču.
Foto: Anjo Kan/Shutterstock
Velšani su tokom 1980-ih ustanovili novu adrenalinsku trku koja se zove koustiring. Ovaj sve popularniji avanturistički sport obuhvata penjanje uz stenu, skakanje sa stene, istraživanje pećina, plivanje – iskustva svim čulima na mestima gde se sastaju voda i kopno.
Brzina je manja na velškim pešačkim stazama dugim stotinama kilometara, uključujući Velšku obalsku stazu, koja se proteže duž čitave obale zemlje, od Čepstoua na jugu do Kvinsferija na severu.
Jednom sam provela sunčano popodne neplanirano hodajući po vrlo kratkom delu ove staze, od zaliva Port Ajnon do zaliva Oksvič, na poluostrvu Gauer, gde posećujem rođake od svoje 14 godine. Mislila sam da samo prošetam do jednog kraja zaliva i nazad, ali želja da vidim šta se nalazi iza rta nagnala me je da nastavim da hodam. U zalivu Oksvič zatekla sam porodice kako uživaju na širokoj plaži sa zlatnim peskom po neuobičajeno toplom vremenu za to doba godine. Zaliv se širi u Bristolski kanal, koji ima jednu od najvećih na svetu amplituda plime i oseke. U Velsu se uvek isplati videti kakva se čuda nalaze iza sledeće krivine.
Na Đavoljem mostu, u severnim Kambrijskim planinama, strma staza vodi niz šumovitu klisuru do slapa kod Đavoljeg mosta. Čula sam šum slapa pre nego što sam ga ugledala. On pada s visine od 91 metra u nekoliko kaskada, a voda se ponegde skuplja u udubljenjima na mestima gde su stene erodirale.
Blistava lepota ovog slapa svedoči o tome zašto predstavlja turističku atrakciju još od viktorijanskih vremena. Priroda se izdašno razmetala zelenilom, iskićenim eksplozijama ružičastih i ljubičastih rododendrona. "Može li takva sila / Vode poteći iz jednog britanskog izvora...", pitao se Vilijem Vordsvort u svojoj pesmi "Bujici kod Đavoljeg mosta, u severnom Velsu, 1824. godine". Dok sam se penjala na povratku iz doline, neprestano sam se smešila. Ukoliko je ovo đavolja teritorija, neka se raskinu svi okovi pakla.
Đavolji most.
Foto: Shutterstock
Pembrukšir, istorijski grad na zapadnoj obali Karmardenskog zaliva.
Foto: Shutterstock
Osim lirskih krajolika postoji i čitava bujica stvarne poezije koja je potekla iz Velsa. Njegova poetska tradicija seže unazad do četvrtog veka i unapred do glavnog godišnjeg nacionalnog festivala poezije i muzike Ajstedfod, koji je ujedno i najbrojnije okupljanje Velšana.
Neki od najstarijih pisanih izvora legende o kralju Arturu, koji potiču iz devetog veka, imaju veze s Velsom ili su napisani na velškom. Putnici se raspituju za tragove ovog legendarnog vladara i njegovih vitezova u gradovima poput Karleona, gde se pretpostavlja da se nalazio Kamelot, i Karmardena, gde se, kako neki smatraju, rodio Merlin.
Dilan Tomas, možda najčuveniji velški pesnik, rodio se u Svonziju i još uvek utiče na umetnike i pisce današnjice. A onaj bilbord na parkiralištu? To je delo umetnika Džeremija Delera, naručeno u sklopu gradskih svetkovina 2014. godine povodom stogodišnjice Tomasovog rođenja. Deler je bio u pravu: čak ni u Velsu vam nikad nije dosta reči i čuda.
Ejmi Alapio je urednica u National Geographic Travelu.
Možda će vas zanimati i:
Megaliti u Karnaku, misterija stara milenijumima
: Više od dve i po hiljade megalita uzdiže se na jednom od najvećih praistorijskih nalazišta na svetu već hiljadama godina.
pročitajte članak
Tajanstveni podzemni prolaz ukrašen milionima školjki: Zavirite u Šel Groto, jednu od najvećih misterija u Engleskoj
: U okrugu Kent, u selu Margate, nalazi se jedna od najmisterioznijih pećina u Velikoj Britaniji.
pročitajte članak
Zavirite u prvu kuću na svetu koja je imala električno osvetljenje
: Sagrađena davne 1863. godine, raskošna viktorijanska vila Kregsajd bila je prva na svetu koja je osvetljena hidroelektranom.
pročitajte članak
Misteriozni veštičji tragovi pronađeni u drevnoj pećini: Naučnici otkrili vrata pakla?
: Prolaz za pakao je izgleda pronađen i on se nalazi u Engleskoj, u okrugu Notingam. U praistorijskoj pećini Kresvel kregs pronađeno je na stotine zaštitnih "tragova koje su napravile veštice".
pročitajte članak
