Mada su često moguće i stvari koje deluju sasvim nemoguće, a kamoli nešto tako obično kao šetnja preko sedam mostova?
Odgovor je – ne može.
Paradoks morala, Tezejev paradoks i još osam najtežih misaonih eksperimenata
: Predstavljamo vam deset najkontroverznijih misaonih paradoksa.
pročitajte članak
Krokodilova dilema: Drevni paradoks koji će vam razmrdati vijuge
: Ova logička zver lagano i naizgled bezazleno izvire iz basnolike priče koja je bila poznata još Starim Grcima.
pročitajte članak
Ovaj čuveni matematički zadatak poznat je kao problem sedam mostova Kenigsberga, kako se Kalinjingrad zvao sve do 1946. godine kada je preimenovan pošto je postao deo tadašnjeg Sovjetskog saveza. Problem sedam mostova Kenigsberga rešio je još 1735. godine švajcarski matematičar Leonard Ojler (1707–1783). Njegovo rešenje izuzetno je slavno u matematici jer je praktično dovelo do razvoja teorije grafova i topologije, danas izuzetno naprednih matematičkih disciplina koje nalaze primene u fizici i čitavom nizu drugih oblasti nauke, piše Slobodan Bubnjević za sajt Nauka kroz priče.
Kroz Kalinjingrad, odnosno Kenigsberg, protiče reka Pregolja koja u samom njegovom središtu obilazi oko dva velika ostrva. Kako bi se ostrva povezala uzajamno, ali i sa levom i desnom obalom, na reci je pre mnogo vekova izgrađeno sedam mostova, koji su ovde prikazani na grafici iz XVI veka.
Kada se pre dva i po veka Ojler zapitao kako bi se mostovi mogli obići tako da se svaki pređe jednom i samo jednom, prvi njegov korak u rešavanju nije bio da krene u obilazak mostova, nego da nacrta graf gde je svako kopno predstavljeno tačkom, a most linijom.
Uz pomoć ovakvog grafa, koji će biti vesnik novih matematičkih disciplina, razmotrio je da li u tačke na grafu "ulazi" paran ili neparan broj linija i tako otkrio da se kroz dati graf ne može provući takozvana Ojlerova kriva. Time je dokazao da se mostovi Kenigsberga ne mogu obići tako što se svaki most pređe samo jednom.
Kenigsberg, odnosno Kalinjingrad, nije čuven samo po ovom poznatom Ojlerovom zadatku, nego i po tome da se u njemu rodio i umro jedan od najvećih nemačkih filozofa, Imanuel Kant (1724–1804), koji u ovom gradu ne samo da je živeo i gradio svoju filozofsku teoriju, nego zapravo nikada nije napustio Kenigsberg.
Grad danas pripada nevelikoj oblasti Rusije koja je, sticajem istorijskih okolnosti, potpuno odvojena od matične teritorije i smeštena je između Nemačke, Litvanije i Baltičkog mora. Tokom istorije pripadala je Pruskoj, a nakon konferencije u Postdamu, na Staljinov zahtev, grad i oblast oko njega dodeljeni su SSSR-u, nakon čega su Sovjeti iselili nemačko stanovništvo.
Budući da je nakon 1990. ostala odvojena od matične države, oblast je nerazvijena, pa čak i delimično napuštena, ali je pre deset godina Ruska federacija promenila politiku i učinila Kalinjingrad posebnom bescarinskom zonom (kako je rečeno, evropskim Hong Kongom), što je poslednjih godina dovelo do izuzetnog ekonomskog napretka.
Kalinjingrad je inače, žestoko bombardovan tokom Drugog svetskog rata, tako da zapravo sedam čuvenih mostova iz Ojlerovog zadatka već dugo ne postoje – dva od njih su uništeni u bombardovanjima.
Možda će vas zanimati i:
GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih?
: Neki su umovi tako izuzetni da menjaju svet. Ne znamo tačno šta tim ljudima omogućava da budu toliko iznad nas, ali nauka nam pruža neke nagoveštaje.
pročitajte članak
NIŠTA NIJE KAO NA FILMU: Kako forenzičke metode (ne)rešavaju policijske istrage
: Koliko su zaista pouzdane metode upoređivanja otisaka prstiju, tragova ujeda i ostalih postupaka u identifikaciji osoba i kako se oni se sprovode.
pročitajte članak
Humor na sumerski, starogrčki i staroegipatski način: 10 najstarijih viceva na svetu
: Eksperti Univerziteta u Vulverhemptonu otkrili su pre nekoliko godina najstariju šalu na svetu, kojoj su se pre 4.000 godina smejali Sumeri.
pročitajte članak
