10 najpoznatijih mitova o neandertalcima

Koje predrasude najčešće gajimo prema neandertalcima?

10 najpoznatijih mitova o neandertalcima Replika glave neandertalca, Prirodnjački muzej u Londonu; Foto: Shutterstock

Smatra se da su prvi ljudi sa neandertalskim karakteristikama postojali u Evropi već pre 600.000–350.000 godina, a da su izumrli pre oko 30.000 godina, piše Ancient Orignis

Kada je u pitanju njihovo ponašanje, neandertalce, posmatrano iz ugla 21. veka, prati veoma "loš glas". Međutim, veliki broj novih istraživanja čiji su rezultati objavljeni u poslednjih nekoliko godina, ruše mnoge mitove koji se vezuju za neandertalce. 

Često su bili prikazanvani kao varvarski i narod koji se sporazumeva mumlanjem, međutim, nova istraživanja su pokazala da su neandertalci imali isti ili sličan nivo inteligencije kao savremeni ljudi.

A ovo su neki o najčešćih mitova o neandertalcima:

Mit 1: Alat im nije bio dobar kao alat homo sapijensa 

Pre jedne decenije, među arheolozima je vladavalo mišljenje da su neandertalci koristili vrlo jednostavne alate, poput naoštrenog kamenja. Međutim, istraživanje sprovedeno tokom poslednjih 10 godina revidiralo je ovu perspektivu na osnovu novih arheoloških dokaza. 

Na primer, istraživnje sprovedeno u Francuskoj analiziralo je artefakte pronađene na arheološkom nalazištu poznatom pod nazivom Abri du Maras, u dolini Srednje Rone. Istraživači su na tom lokalitetu pronašli tragove korišćenja Lavaluazijenske tehnike, tragove upletenih vlakana, što sugeriše proizvodnju užadi ili struna, i dokaze o korišćenju litičke tehnologije koje je povezane sa složenom tehnologijom izrade projektila, što je ranije obično povezivano sa pojavom homo sapijensa. 

Drugo istraživanje sugerisalo je da su neandertalci čak preneli neke od svojih veštine pravljena alata sapijensima.

Mit 2: Nisu imali razvijen govor, koristili su se mumlanjem, stenjanjem i podražavanjem zvukova životinja

Dugo se verovalo da neandertalci nisu imali kognitivni kapacitet i govorni aparat razvijen tako da bi bili sposobni da govore i da osmisle svoj jezik. Smatrano je da nisu bili sposobni ni za šta drugo, osim za gunđanje. Međutim, nedavna istraživanja otkrila su da su neandertalci najverovatnije imali sofisticirani oblik govora i jezika koji se nije razlikovao od način agovora homo sapijensa. 

Istraživači su koristili najnoviju 3D tehniku rendgenskih snimaka da bi pregledali 60-godišnju neandertalsku podjezičnu kost otkrivenu u pećini Kebara u Izraelu 1989. Hioidna kost je smeštena u centralnom delu gornjeg dela vrata, ispod donje vilice, a iznad grkljana i temelj je govora. Do sada je otkriveno da postoji samo kod homo sapijensa i neandertalaca. Rezultati su pokazali da se neandertalska podjezična kost u pogledu mehaničkog ponašanja u osnovi ne razlikuje od naše. To snažno sugeriše da se ovaj ključni deo govornog trakta koristio na potpuno isti način. 

Mit 3: Nisu sahranjivali svoje mrtve 

Ne tako davno neandertalci su smatrani primitivnim pećinskim ljudima, nisu smatrni dovoljno osvešćenim da bi sahranjivali svoje mrtve. Ali to verovanje je oboreno otkrićem brojnih grobova neandertalaca. Otkriće neandertalskog skeleta starog 50.000 godina u pećini u La Šapel o Sen, u Francuskoj pokazalo je da je ovaj pojedinac pažljivo položen u grob, a da je njegovo telo skriveno od predatora. 

Jedan od najpoznatijih grobova neandertalca otkriven je 1961. godine u pećini na Rok de Maršal. Grob je bio u izvanrednom stanju, s obzirom na starost od 70.000 godina. U pitanju je bilo telo deteta, koje je bilo staro oko tri godine. Očigledno je bilo postavljeno u oblik luka, sa rukom prema glavi i nogama savijena na 90 stepeni, a potom prekrivena zemljom.

Mit 4: Nisu imali organizovane domove

Postojalo je verovanje da neandertalci nisu imali organizovanu upotrebu prostora, nešto što se pripisuje sapijensima. Ali su arheolozi u Italiji pronašli srušeno kameno sklonište koje je otkrilo da su neandertalci držali organizovan i uredan dom sa odvojenim prostorima za pripremu hrane, spavanje, pravljenje alata i druženje. 

Čini se da se gornji nivo pećine koristio za pripremanje mesa životinja za ishranu jer je u njemu bila velika koncentracija životinjskih ostataka. Malo dublji, srednji nivo sadrži najviše tragova ljudskog boravka i čini se da je to područje služilo za spavanje. Artefakti su raspoređeni tako da se izbegne nered oko ognjišta. Najzad, donji nivo bio je mesto za kraći boravak. 

Životinjske kosti i kameni alati koncentrisali su se u prednjem delu, a ne u zadnjem delu skloništa, što sugeriše da se proizvodnja alata odvijala tamo kako bi radili po sunčevoj svetlosti.

Mit 5: Neandertalci su bili mesojedi koji su jeli samo sirovo meso 

Neandertalci su nekad bili prikazani kao hominidi, donosno veliki čovekoliki majmuni koji jedu sirovo meso sveže lovine. Međutim, nedavno istraživanje koje je sproveo Katalonski institut za istraživanje i napredne studije u Barseloni, otkrilo je kalcifikovanu ploču na fosilima neandertalskih zuba pronađenih u pećini Sidron u Španiji, koja sugeriše da je ova izumrla ljudska vrsta kuvala povrće i jela lekovite biljke gorkog ukusa, poput kamilice i hajduške trave. 

Nažalost, pogled pun predrasuda na neandertalsku inferiornost i dalje postoji, što se ogleda u izjavi Laure Bak iz londonskog Prirodnjačkog muzeja, koja je imala suprotno mišljenje u odnosu na rezultate studije: "Greška je misliti da su neandertalci jeli biljke. Nađeni fragmenti biljaka su se mogli naći među zubima mesojeda - u ovom slučaju neandertalaca - i zbog toga što su pojeli nešto iz sadržaja zeluca ulovljene životinje". 

Prema mišljenju Bakove, neandertalci jednostavno nisu bili dovoljno inteligentni da bi sebi obezbedili izbalansiranu ishranu ili se lečili lekovima. Međutim, Bak nije predstavila nikakve dokaze kojima bi potkrepila svoje tvrdnje. Novija istraživanja pokazuju da su neandertalci jeli meso, ali da su i biljke bile uključene u njihovu ishranu.

Mit 6: Bili su loši roditelji 

Donedavno su neandertalci doživljavani kao grubi i opasni. Ta perspektiva zasnivala se na predrasudama o neandertalskoj inferiornosti. Iz tih predrasuda proisteklo je i mišljenje da su bili nezainteresovani ili nesposobni da zaštite svoju decu. Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da to nije bio slučaj.

U studiji objavljenoj 2014. godine, tim arheologa iz Centra za ljudsku paleoekologiju i evolucijsko poreklo sa Univerziteta u Jorku osporio je tradicionalno gledište. Oni kažu da su neandertalska deca imala snažnu emocionalnu povezanost sa svojom grupom. Neandertalci su se brinuli o bolesnoj deci. Deca su deca igrala ključnu ulogu u društvu, posebno u simboličkom izražavanju. Istraživački tim bavio se kulturnim i društvenim dokazima kako bi istražio iskustva neandertalske dece. Otkrili su, na primer, da su deca sahranjivana uz mnogo složenije rituale od odraslih, što sugeriše snažne emocionalne veze i važnu ulogu koju su deca imala. 

Mit 7: Neandertalci nisu imali kulturu i umetnost

U akademskoj literaturi se često navodi da se kulturni izraz pojavio u eri paleolita, pre oko 30.000 godina, što isključuje neandertalske zanatlije, jer su oni tada već bili izumrli. Međutim, dokazi govore da je kultura cvetala mnogo ranije, u vreme kada su i neandertalci šetali planetom. Na primer, kamena umetnost u pećini El Kastiljo u Španiji datirana je oko 40.800 godine, što povećava mogućnost da su neke predstave mogli naslikati neandertalci. 

Takođe, dokazi govore da su neandertalci imali svoju muziku. Smatra se da je najstariji muzički instrument ikad otkriven flauta pronađena u kraškoj pećini Divje Babe u Sloveniji, 1995. godine, mada je to sporno. Predmet je napravljen od komada butne kosti pećinskog medveda, i izbušen je rupama koje stoje na jednakom razmaku. Ovaj predmet datiran je u period od 60.000 do 43.000 godina. Naučnici koji nisu mogli da prihvate mogućnost da su neandertalci svirali, odbacili su tvrdnju i rekli su da su savršeno raspoređene i uredno izrezbarene rupe rezultat ugriza neke životinje. Međutim, opšti stav da je flauta iz pećine Divje Babe zapravo muzički instrument, sve više jača.

Mit 8: Nisu bili sposobni da pokažu brigu ili empatiju

Daleko je od toga da su bili egocentrični pojedinci nesposobni da brinu o bilo kome osim o sebi, zapravo postoji mnogo dokaza koji pokazuju da su neandertalci u svojim zajednicama brinuli o bolesnima i starima. "Stari čovek iz La Šapel o Sena" naziv je ostataka neandertalca koji su pronađeni zakopani u pećini u bilizini La Šapel o Sena, u Francuskoj 1908. godine. 

Živeo je pre 56.000 godina i bio je prvi skoro kompletan kostur neandertalca ikada pronađen. Naučnici procenjuju da je bio relativno star kada je umro. Kostur starca ukazuje da je imao niz preloma i bolesti, uključujući artritis, što znači da se veoma teško kretao bez pomoći. Dakle, ostali članovi grupe morali su da se brinu o njemu neko vreme pre nego što je umro. 

I drugi ostaci neandertalaca pokazali su da su neke povrede opasne po život, u potpunosti bile izlečene. To sugeriše da je osobi koja je zadobila povrede, zdravlje vratila druga osoba iz grupe.

Mit 9: Neandertalci i sapijensi se nisu mešali 

Nekada se verovalo da su neandertalci izumrli pre nego što su se pojavili homo sapijensi. Međutim, ova tvrdnja je pobijena kada su arheološki dokazi otkrili da su se ove dve vrste ljudskih bića preklapale, odnosno delile Zemlju, hiljadu godina, ako ne i duž. 

Mežutim ideja o mešanju DNK između dve vrste dugo se smatrala gotovo bogohulnom, a mnogi naučnici nisu verovali da je to biološki moguće. 

Međutim, poslednjih godina, razvojem tehnika za analizu drevne DNK, brojna istraživanja su otkrila da su se neandertalci i sapijensi mešali i da do 20 procenata neandertalske DNK živi u homo sapijensima.

Mit 10: Neandertalci su naši direktni preci 

Postoji česta zabluda, da su neandertalci direktni preci homo sapijensa. U stvari, neandertalci i razumni ljudi živeli rame uz rame, kao dve odvojene grupe. DNK studije su otkrile da su neandertalci proizašli iz druge evolutivne linije, pa ih često nazivaju 'dalekim rođacima' sapijensa.

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.