Kako naučnici znaju da više ljudi umre od COVID-19 nego od gripa

Nakon višemesečnog istraživanja, naučnici imaju bolji uvid u letalni potencijal SARS-CoV-2.

Kako naučnici znaju da više ljudi umre od COVID-19 nego od gripa Foto: Shutterstock

Za Džejmsa Skota brige su počele još krajem maja. Prošlo je otprilike mesec dana od kada su u Teksasu počele da se popuštaju mere socijalnog distanciranja i dozvoljavaju okupljanja. Skot je posmatrao model koji je razvio, a koji predviđa broj smrti od COVID-19 koristeći podatke o kretanju na osnovu praćenja mobilnih telefona. Dok je gledao kako raste broj ljudi koji posećuju restorane, barove, teretane i koncerte, pomislio je kako je samo pitanje vremena kada će se broj zaraženih, kao i broj smrtnih slučajeva, u državi opet povećati.

"Kako je jednom rekao Bob Dilan: ne morate biti meteorolog da biste znali u kom pravcu duva vetar", kaže Skot, koji radi na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu, gde je razvio model koji procenjuje da li promene u obrascima kretanja mogu da predvide broj smrtnih slučajeva od SARS-CoV-2 i da li se on povećava, piše National Geographic.

Teksas je samo jedna od država koja je poslednjih nedelja doživela porast broja zaraženih od novog korona virusa nakon ublažavanja mera koje uključuju fizičko distanciranje. Međutim, iako do sada broj smrtnih slučajeva nije porastao, stručnjaci upozoravaju da virus korona nije izgubio moć da usmrti. Ljudi se neko vreme bore sa virusom pre nego što dođe do smrtnog ishoda, a onda je protrebno neko vreme dok se podaci o smrtnosti ne evidentiraju - na primer, ljudi koji danas umiru, zaraženi su pre oko tri do četiri nedelje, dakle tek ćemo znati koliko je smrtnih slučajeva bilo izazvano ovim novim virusom korona.

Pored toga, starosna dob može biti faktor trenutnog zaostajanja u broju smrtnih slučajeva. Više mladih do 35 godina se sada zaražava u poređenju sa poslednjim mesecima pandemije, a kod ovih osoba je manja verovatnoća da će se infekcija završiti smrtnim ishorom, u odnosu na njihove starije sugrađane. Džil Roberts sa Univerziteta Južna Florida, kaže da nije problem samo sve veći broj infekcija kod mladih, već i činjenica da će oni verovatno preneti virus svojim starijim, ranjivijim kontaktima.

Naučnici danas imaju bolje instrumente kojima mere smrtnost od COVID-19, i kažu da su brojke alarmantne. Naime, naučnici koriste sofisticirani proračun koji zovu jednostavno - stopa smrtnosti od infekcije, koji se porede sa podacima smrtnosti od gripa, a poslednja merenja pokazuju da je COVID-19 u proseku oko 50 do 100 puta smrtonosniji od sezonskog gripa.

"Ne treba raditi mnogo proračuna da biste shvatili da je 128.000 ekstreman broj preminulih ljudi", kaže epidemiolog sa Univerziteta Volongogn, Gideon Mejerovic-Kac, navodeći trenutan broj smrtnih slučajeva u SAD.

Kako se meri smrtnost od COVID-19?

Na početku epidemije mnogi su se oslanjali na ono što je poznato kao stopa smrtnosti - broj smrtnih slučajeva COVID-19 podeljen sa brojem potvrđenih slučajeva. Ali ova metoda je postala pomalo nepouzdana nakon što je postalo jasno da mnogi ljudi mogu da se zaraze ali da nikada ne pokažu simptome, pa se ne ubrajaju u potvrđene slučajeve. 

Sada, nakon više meseci proučavanja pandemije širom sveta, naučnici se okreću sličnoj, ali sveobuhvatnijoj metrici kako bi izračunali stopu smrtnosti od infekcije. Ovaj statistički alat koristi podatke o poznatim infekcijama, ali u taj broj su uključene i najbolje procene o nedijagnostikovanim i asimptomatskim slučajevima, a onda sve te brojke stavlja u jednačinu kojom se izračunava koliko je verovatno da će zaražena osoba umreti od te bolesti. Ovaj način računanja vrši svake godine za sezonski grip.

Naučnici mogu da koriste dve strategije za procenu stope smrtnosti od infekcije, objašnjava Meierovic-Kac. Broj infekcija mogu dobiti koristeći serološke podatke, koje dobijaju testiranjem ljudi na antitela protiv korona virusa. Ovi testovi mogu otkriti da li je osoba (bila) zaražena, čak i ako ne pokazuje simptome.

Ili, mogu da koriste statističke metode da zaključe ukupan broj infekcija na osnovu onoga što se zna o broju potvrđenih slučajeva i procenama za asimptomatske infekcije.

"Serološke studije uglavnom daju niže procene stope smrtnosti od infekcije, a statistički modeli imaju tendenciju da procene budu veće", kaže Meierovic-Kac. Koristeći statistički model, epidemiolozi sa Univerziteta Kolumbija procenili su stopu smrtnosti od infekcije za grad Njujork na osnovu perioda od masovnog izbijanja, 1. marta do 16. maja. Njihovi nerecenzirani rezultati, objavljeni putem interneta 29. juna, pokazuju da je korona virus možda i smrtonosniji nego što se prvo mislilo. Prema njihovim podacima, stopa smrtnosti od infekcije COVID-19 iznosi 1,46 procenata ili dvostruko više od ranijih procena. Ovaj rizik varira u zavisnosti od starosne dobi, a oni stariji od 75 godina imaju najveću stopu smrtnosti od infekcije i ona iznosi 13,83 odsto.

U neformalnoj analizi objavljenoj na Mediumu, Mejerovic-Kac je uporedio stopu smrtnosti od gripa sa nekoliko izračunatih stopa smrtnosti širom sveta, do sada, od COVID-19. Poput COVID-19, i grip ima veliki broj blagih i asimptomatskih infekcija. Ovi slučajevi nisu uzeti u obzir, u većini proračuna ozbiljnosti gripa koje su napravili američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, oslanjaju na broj hospitalizacija. Kada je reč o gripu, lekari i bolnice manje se brinu o blagim slučajevima koji ne zahtevaju ozbiljnije lečenje. Koristeći nekoliko studija koje su izračunale stopu smrtnosti od infekcije sezonskog gripa, Mejerovic-Kac je utvrdio  da negde između 1 i 10 ljudi umre na svakih 100 000 zaraženih. Za COVID-19 taj broj se kreće između 500 i 1.000 smrti na 100.000 infekcija. Prema njegovim proračunima, korona virus će verovatno biti 50 do 100 puta smrtonosniji od sezonskog gripa, što potvrđuje nalaz Univerziteta Kolumbija.

Ti brojevi su pomalo akademski, kaže Mejerovic-Kac ali oni su i dalje vredni za i važni i treba da budu saopšteni javnosti koja popušta mere socijalne distance.

 

Pogledajte i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.