Od sitosti do svetosti: Hleb i so u balkanskoj kulturi

Hleb i so – balkanski medijum gostoprimstva.

Od sitosti do svetosti: Hleb i so u balkanskoj kulturi Foto: Shutterstock

U mnogim, naročito balkanskim kulturama, bez obzira na njihovo rasprostiranje, hleb, ili nešto starija pogača, najopštija je pa tako i sveta hrana, jer se bez hleba nije moglo opstati. Takođe, hleb je smatran hranom božanstava i personifikacijom božanstva.

Otud i simbolika hleba podrazumeva vrstu univerzalne zaštite protiv bilo kakve loše namere. Podjednako, kao simbol opstanka, hleb je prisutan u svim važnim ceremonijama – rođenja, krštenja, venčanja ili poslednjeg ispraćaja.

Kod balkanskih naroda, zabeleženo je, da ako komad hleba padne na zemlju, mora se podići, otresti i poljubiti. U Transilvaniji, na primer, takav komad se nakon celivanja baca u vatru jer se smatra da su ga pokojni preci tražili.

U složenosti problema ishrane u etnologiji i antropologiji, zadržimo se u jednom, komunikacijskom sistemu. Otuda, hleb i so predstavljaju temeljni komunikacijski most - u mnogim zapisima istraživača ili putnika, pogotovu kada su se našli u novim, neispitanim oblastima hleb i so su deo neverbalne komunikacije. U sredinama čijim se jezikom ne vlada, iznošenjem poznatih namirnica, pokazuje se dobra volja, odsustvo neprijateljstva.

Kidanjem hleba i umakanjem u so, pokazuje se uspostavljanje "zajedništva" i pokazuju pozitivne namere prihvatanjem ponuđenog gostoprimstva.

Svetost hleba je iz običajne sfere prešla u jezičku oblast, ne samo u srpkom jeziku, pa tako i dan danas zaklinjanje u istinitost izrečenog biva praćeno izrazom "Leba mi" ili se neverica iskazuje sa "Leba ti?"

Ova univerzalna hrana obično se nudi na "prelaznom", graničnom prostoru (na kapiji, na pragu...).



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...