Hrabrost i znanje: Priča o prvoj Afroamerikanki koja je radila za NASA kao naučnica

Uporedo sa prvim koracima u istraživanju svemira, ova žena je pravila važne korake za prava žena.

Hrabrost i znanje: Priča o prvoj Afroamerikanki koja je radila za NASA kao naučnica Foto: Profimedia

Ketrin Džnson je bila prva Afroamerikanka koja je radila za NASA kao naučnica. Rođena je 26. avgusta 1918. kao Kreola Ketrin Kolman u Vajt Sulpur Springsu u Zapadnoj Virdžiniji.

Ketrin je od detinjstva pokazala vanredan talenat za matematiku. Nakon srednje škole i upisala je Vest Virdžinija Univerzitet, tada tradicionalno smatran "crnim univerzitetom". Tokom studija je pohađala apsolutno svaki kurs matematike koji je ta institucija imala! Diplomira summa cum laude s 18 godina i stiče diplome iz oblasti matematike i francuskog jezika.

Želela je da se bavi istraživanjem, ali to je u tim godinama bilo malo teže, naročito za Afroameričke žene. Na jednom porodičnom okupljanju neko od rodbine je u razgovoru spomenuo kako National Advisory Committee for Aeronautics/NACA - preteča NASA - zapošljava matematičare i Džonsonova odlučuje da se prijavi. 

NACA tj. NASA, 1950. godine postaje otvorenija za žene afroameričkog porekla. Bilo je to doba prvih koraka u istraživanju svemira i prapočetak svemirskih misija pa je ovoj instituciji bilo potrebno mnogo "živih računara". Iako je dobila posao u ovoj instituciji, Ketrin nije bio dozvoljen pristup sastancima. Hrabra i odvažna, odlučila je da pita nadležne da li je nekim slučajem zakonom zabranjeno da žene prisustvuju sastancima. Hrabrost se isplatila, Džonsonova je počela da prisustvuje sastancima.

Kada je NACA 1958. godine postala NASA, žene i dalje nisu mogle da stave svoje ime na neki dokument, ili potpišu izveštaj. Ali ona se i za to izborila.

Foto: Profimedia

Prvo žensko ime koje se našlo na nekom izveštaju NASA, bilo je ime Ketrin Džonson. Ona je tada radila s Tedom Skopinskim, a njihov rad je nadzirao Henri Pirson, koji nije bio naročito naklonjen ženama naučnicama. Međutim, ona mu nije ostavila mnogo izbora. Uz podršku Skopinskog, koji je nadređenom rekao da je većinu izveštaja uradila Džonsonova, i njeno ime se našlo na stranicama.

Džonsonova, 1961. godine, postaje deo tima koji je radio na misiji Merkur. Njena vičnost i preciznost u proračunima joj omogućavaju da postane jedna od vodećih za izračunavanje trajektorija, zbog čega postaje i jedna od najvažnijih osoba u timu koji je preračunavao trajektoriju u prvoj ljudskoj misiji na Mesec 1969. godine - Apolo 11.

Njen rad je pomogao i da se misija Apolo 13, 1970. godine bezbedno vrati na Zemlju, nakon što je prekinuta zbog tehničkih problema. Osim što je "peške" radila proračune, takođe je proveravala rezultate koje su radili prvi kompjuteri. Matematika je morala biti precizna kako bi se Apolo tim bezbedno vratio na Zemlju.  Njena uloga u uspehu ove misije bila je esencijalna.

Džonsonova je takođe radila i na spejs šatl programu.

U penziju je otišla 1986. godine i posvetila se ohrabrivanju dece, naročito mladih Afroamerikanki da upisuju fakultete, naročito matematiku, inženjerstvo, nauku i tehnologiju.

Foto: Profimedia

Ketrin Džonson je preminula, 24. februara 2020. godine, u 101. godini života. 

Izvor: Quantum od Science



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.