Hrišćanski praznik nad praznicima: Uskršnji običaji u Srbiji

Кako se pravilno kaže: Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Od kada se i zbog čega farbaju jaja i na koji način se u nekim našim krajevima proslavlja najradosniji hrišćanski praznik, objašnjava etnolog i antropolog Damir Šipovac.

Hrišćanski praznik nad praznicima: Uskršnji običaji u Srbiji Foto: Shutterstock

Veliki i najradosniji narodni praznik,po hrišćanskom učenju praznik nad praznicima. Pada u vreme ponovnog buđenja prirode,kada Sunce posle zimske ravnodnevice ponovo dobija svoju snagu. U hrišćanskom svetu se Vaskrs proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. Smatra se da je on svojim vaskrsnućem pobedio smrt, kaže nam Damir Šipovac, etnolog i antropolog.

VASКRS ILI USКRS? Na početku treba razrešiti čestu nedoumicu. Кako se pravilno kaže Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Možemo reći da su sve tri reči ispravne! "Vaskrs" je srpskoslovenski oblik i on pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku. "Voskresenije" je ruskoslovenski oblik. Potiče iz staroslovenskog jezika ruske redakcije i on je danas u upotrebi u srpskoj crkvi. Pravilno je reći i "Uskrs", jer ovaj naziv pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o nazivu koji je nekada davno nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

ZAŠTO JE USKRS POКRETAN PRAZNIК? Često se i stari i mladi zapitaju kako Vaskrs ne pada uvek na isti datum. Zbog čega je to tako? On uvek pada u nedelju i to u nedelju iza punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice. Uskrs se može pomerati u razdoblju od 5 nedelja (35 dana). Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (pre Blagovsti i posle Đurđevdana).

KOJI PRAZNICI PRETHODE USKRSU? Pripreme za Vaskrs kreću Velikim-Uskršnjim (Časnim) postom, koji traje 7 nedelja. Prva nedelja posta naziva se Čista (Todorova) nedelja, a poslednja Velika (Gluva ili Strasna). Veliki post pada u proleće kada seljaci imaju obilje poljskih radova, pa se on često pretvara u pravo ispaštanje. U ovom postu, čak i riba bi trebalo jako malo da se jede, samo na Mladence, Blagovesti i Cveti.

U toku ovog perioda narod je imao niz praznika i običaja kojima je pridavao određeni značaj i praznovao ih. Možemo spomenuti Mladence, Lazarevu subotu, Cveti, Veliki petak...

Mladenci su praznik koji se proslavlja 22. marta, a posvećen je bračnim parovima koji su prethodne godine stupili u brak. Tom prilikom se daruju, a sve u svrhu plodnosti. Mesi se za taj dan i kultni kolač-mladenčići.

Lazareva subota (Vrbica), subota pred Cveti. Običaj vrbice, pored seoskih sredina karakterističan i za gradove, održava se pod patronatom crkve. Na Lazarevu subotu deca okićena sa zvončićima oko vrata i osvećenim vrbovim granama u crkvenim portama pevaju pesme o Lazarevom vaskrsnuću.  Na ovaj praznik, u mnogim našim krajevima, bile su organizovane povorke "lazarica", a negde se taj običaj održao do danas. Njih su činile lepo obučene i zelenilom okićene devojke koje su na taj dan obilazile selo od kuće do kuće. Igrale su i pevale prigodne pesme koje su bile namenjene pojedinom članu domaćinstva, stoci, pojavama, događajima, a sve sa željom da se ostvari svako dobro u narednom periodu. Tom prilikom bile su darivane od strane domaćina, a darove su delile među sobom po završetku ophoda u kući neke od učesnica.

Cveti je praznik zelenila. Osvećenim granama vrbe koje imaju zaštitnu moć, kite se domovi kuća, radi zaštite od groma. Opasuje se mladež sa prućem da se na taj način prenese magijska moć zelenila (neće biti glavobolja, devojke će se udati).

Veliki četvrtak i Veliki petak smatraju se "teškim" praznicima. Na te dane se u našim krajevima boje jaja za Vaskrs. Jaja se boje uvek izjutra, dok dan napreduje, a nikada poslepodne. Svi ostali poslovi se prekidaju, naročito na Veliki petak, za koji se kaže da je "strašan" praznik kako za crkvu, tako i u narodnom verovanju. Na ovaj dan se često samo jednom jede, ni pokojnici se ne sahranjuju, jer je to po narodnom verovanju dan žalosti, tuge i opšte tišine. Takođe na ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone, već se "klepa" tj.lupa po dasci.

ZAŠTO SE FARBAJU JAJA? Smatra seda je hrišćanska crkva ovaj običaj dosta kasno prihvatila. Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku.

Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome, a spomenućemo samo neke. Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka, Deva Marija, izašla je na grob i tamo ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jajaj. Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja su postala crvena.

Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Zato su jaja najčešće farbana u crveno (u broću ili varzilu). Pored crvenih jaja sreću se još žuta (lukovina, lišće mlečike, kopriva), mrka (orahovina, cerova kora), zelena (seme koprive), plava (cvet presličice), dok su crna veoma retka (bojile porodice koje su u žalosti). Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Vaskrsa. Zovu ga "čuvarkuća", "čuvar", "strašnik". Pripisuje mu se moć da brani ljude od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.

КAКO SE VASКRS PROSLAVLJA? Ovaj veliki praznik se u našoj narodnoj tradiciji proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. To je dan radosti, veselja, zabave i druženja među ljudima. Svako domaćinstvo priprema svečani ručak, za koji se potrudi da bude bogat i raznovrstan. Vaskršnja pečenica obično je prase ili jagnje. Običaj je da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja da, bi bila zdrava i rumena kao i jaje. Negde se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo prvo crveno ofarbano jaje i zajedno sa travama (zdravac, kaloper), a sve radi zdravlja. Na Vaskrs, ujutru, ukućani se prvo omrse crvenim jajetom nakon Velikog posta.

U nekim krajevima se pripremaju i posebni obredni hlebovi (kravajče, buzdovan, komka) u koje se utisnu kuvana jaja. Oni se dele deci i svima koji dođu da čestitaju praznik. Takođe se na ovaj veliki praznik ne puca.

Posebnu draž ovom prazniku daju ofarbana i šarana jaja. Široko je rasprostranjeno tucanje ofarbanim  jajima. Razbijeno jaje pripada onome ko ga razbije. Jaja se prvo tucaju vrh u vrh, a posle šotka o šotku. Opšti običaj kod hrišćana predstavlja i darivanje jajima. Za tu priliku se spremaju lepo ofarbana i ukrašena (oslikana) jaja raznim tehnikama. Domaćica prilikom bojenja i šaranja nameni jaja za ukućane, ali i gostima i prijateljima i prema nameni ih posebno i oslikava. Jedna od najpoznatijih tehnika šaranja jaja je batik tehnika – šaranje voskom.

Svi ovi praznici i običaji uz njih, proslavljaju se i izvode u želji da se osigura zdravlje, berićet i napredak u budućnosti. U tu svrhu se i izvode sve te radnje: mesi kolač, razbijaju jaja, umiva vodomu koju je stavljeno crveno jaje.... Sve to u našoj narodnoj religiji ima određenu simboliku i dubok magijski smisao.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.