Jedinstven u ovom delu Evrope - Spomenik kugi u Irigu

Na mestu gde su se posle epidemije srele svečane litije iz Rume i Iriga zahvalni Rumljani su 1858. godine podigli spomenik, danas jedinstven u ovom delu Evrope.

Jedinstven u ovom delu Evrope - Spomenik kugi u Irigu Foto: Wikimedia Commons

Kada je učeni karlovački mitropolit Stefan Stratimirović 1796. godine čitao pismo iriškog kneza Lazara Rakića, u kojem ga ovaj obaveštava da je narod "izvan sebe" zbog pojave kuge u gradu i da se niko nije nadao "takovoj pregorkoj smerti i preužasnoj bolesti", verovatno je pomislio kako je Bokačo u "Dekameronu", četiri i po veka ranije, napisao da su i u Firenci "svi umirali bez ikakve mogućnosti da se spasu". Zaslugom uticajnog mitropolita u Irig je iz Beča i Pešte upućeno 15 lekara da obolelima olakšaju muke, ali i sa zadatkom, koji je zadala bečka vlada, da oko grada organizuju sanitarni kordon (naoružanu stražu koja ograničava kretanje) kako bi sprečili širenje epidemije. Ko je uhvaćen da beži iz Iriga osuđivan je na smrt i streljan je na licu mesta.

Foto: Wikimedia Commons

Naročito jaka straža bila je na granici Rumskog okruga, pa kuga nije stigla do tog sremskog grada. Na mestu gde su se posle epidemije srele svečane litije iz Rume i Iriga zahvalni Rumljani su 1858. godine podigli spomenik, danas jedinstven u ovom delu Evrope.

Pre izbijanja kuge Irig je imao više stanovnika od Beograda, ali je za sedam meseci i deset dana, koliko je vladala ta opaka bolest (od 14. jula 1795. do 23. februara 1796), od 4.813 žitelja umrlo 2.548. U cilju sprečavanja širenja bolesti vlasti su srušile 410 kuća u kojima su živeli oboleli.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.