Zbog čega se strah širi brže od virusa i da li postoji način da to usporimo?

Istom brzinom kojom se povećavabroj slučajeva obolelin od virusa COVID-19, širi se i pandemija straha, možda i brže. Kako da to usporimo? Pročitajte šta kaže psihijatar...

Zbog čega se strah širi brže od virusa i da li postoji način da to usporimo? Foto: Amigdala/ Shutterstock

Iz dana u dan dobijamo informacije o otkazivanju javnih događaja "zbog straha od virusa korona". Televizije prikazuju snimke "panične kupovine zbog virusa korona". Čak se i piše o napadima na Azijce zbog straha od širenja virusa korona.

Zbog prirode savremenih medija, strah se širi brže od virusa. Gledanje ili slušanje nekoga ko se plaši i kod vas izaziva strah, a da toga niste ni svesni, piše Jacek Debiek, docent na katedri za psihijatriju i asistent na Institutu za molekularnu i bihevioralnu neuronauku na Univerzitetu u Mičigenu, za The Conversation.

"Kao psihijatar i istraživač koji proučava mehanizme mozga za regulisanja emocija, često u kliničkim slikama i eksperimentima vidim koliko moćna može da bude zaraza strahom".

Strah kao odgovor na opasnost

Zaraza strahom je evolucijski fenomen koji naučnici primećuju kod mnogih životinjskih vrsta kojima strah, u nekim situacijama, može da bude dragocen za opstanak.

Zamislite krdo antilopa kako pase na sunčanoj afričkoj savani. Odjednom, jedna oseti kako im lav polako prilazi. U prvom trenutku ona se "zaledi", a onda se kod nje uključuje alarm za beg i ona počinje da trči. Istog trenutka čitavo krdo počinje da je sledi.

Mozak je podešen tako da reaguje na pretnje iz okruženja. Amigdala, struktura skrivena duboko u predelu glave u temporalnom režnja mozga, ključna je za reagovanje na pretnje. Ona dobija senzorne informacije i brzo otkriva nadražaje povezane sa opasnošću.

Tada amigdala prosleđuje signal drugim područjima mozga radi dalje koordinacije specifičnih odbrambenih odgovora.

Ova koordinacija najčešće se ispoljava kao strah, "smrzavanje", let/beg ili borba. Mi - ljudska bića - delimo ta automatska, podsvesna ponašanja sa životinjskim vrstama.

Strah od zaraze je korak dalje

Navedeni primer o antilopi objašnjava direktan strah koji je ona osetila kada je opazila lava u blizini. Ali strah od zaraze je korak dalje.

Ponašanje krda koje je pratilo antilopu koja je prva počela da trči, takođe je automatsko. Njihov beg nije direktno pokrenut prisustvom lava, već ponašanjem jednog, prestravljenog člana grupe. Čitavo krdo prihvatilo je ponašanje pojedinca.

Baš kao i životinje, i ljudi su osetljivi na paniku ili strah koji primete kod drugih ljudi. Ljudska bića su podešena da kod drugih ljudi prepoznaju borbu za opstanak.

Kao najvažniju za ovu sposobnost, eksperimentalne studije su identifikovale strukturu mozga koja se naziva prednji cingulatni korteks (ACC). On okružuje snop vlakana koji spajaju levu i desnu hemisferu mozga. Kada posmatrate osobu koja je u strahu, vaš ACC će se upaliti. 

Ovakav odgovor na strah kod životinja se razvio kako bi se sačuvale, i spasile čitavi svoju grupu od nestajanja. A da stvar bude interesantnija, istraživanja su pokazala da je prenos straha jači među ljudima koji su u srodstvu ili pripadaju istoj grupi.

Ali ipak, zaraza strahom je efikasna i među pripadnicima različitih grupa. Na primer, poznato je da uzrujano kretanje ptica pokreće odbrambene mehanizme kod mnogih sisara.

Prenošenje straha u 2020.

Ono što nam otežava da se kontrolišemo je to što strahom možemo da se zarazimo automatski, podsvesno.

Ovaj fenomen objašnjava masovne napade panike koji se mogu javiti tokom koncerata, utakmica ili drugih javnih okupljanja. Jednom kada se u gomili pokrene strah - kada neko na primer pomisli da je čuo pucanj - nema vremena ni mogućnosti da se to proverava. Ljudi se oslanjaju jedni na druge, baš kao i antilope. Strah putuje od jednog do drugog, inficirajući svakog pojedinca. Svako počinje da trči kako bi se spasao. Često se, na žalost, masovni napadi panike završavaju tragedijama.

U slučaju virusa korona, zaraza ne zahteva direktan fizički kontakt, količina zastrašujućih slika i informacija koje plasiraju mediji, veoma efikasno šire strah.

Štaviše, dok se atilope smiruju kada od grabljivca pobegnu na sigurnu udaljenost, vesti i slike su sveprisutne - pa osećaj neposredne opasnosti nikada ne prestaje.

Kako se ublažava strah

Nema načina da sprečite da vas strah zarazi, ali možete da ga ublažite. Budući da je to socijalni fenomen, možete da primenite vežbe koje regulišu socijalno ponašanje.

Poput informacija o strahu, i informacije o sigurnosti su zarazne. Studije su pokazale da biti u prisustvu mirne i samouverene osobe može da pomogne u prevazilaženju straha stečenog posmatranjem drugih. Na primer, uplašeno dete će se smiriti ako je pored njega smirena odrasla osoba. Ovaj model posebno je efikasna kada je ta osoba neko ko vam je blizak, ili neko ko vam je autoritet

Takođe, dela su važnija od reči, a reči i dela moraju da se podudaraju. Na primer, ako pokušavate da objasnite nekome da nema potrebe da zdrava osoba nosi masku za lice, a ta osoba istovremeno na televiziji gleda kako zdravo osoblje neke bolnice nosi maske, to može da bude kontraproduktivno. Ljudi će da kupuju i nose maske za lice jer vide da da ih nose osobe od autoriteta.

Ali reči su i dalje važne. Informacije o opasnosti i bezbednosti moraju biti jasne! Kada ste pod velikim stresom, teže obražujete detalje i nijanse. "Zatrpavanje" važnih činjenica sporednim informacijama povećava nesigurnost, a ona strah i neizvesnost. Zato čitajte samo osnovne informacija, a izbegavajte da u nedogled čitate objave i vesti na internetu.

Evolucija je učinila da delimo strahove, ali nam je isto tako omogućila i da se zajedno sa njima nosimo!



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...