Zdravstvena stanja koja korona virus čine ozbiljnijim

Lekari savetuju da se niko ne oslanja toliko na starosnu dob, nego na uobičajene osnovne uslove za dobijanje virusa.

Zdravstvena stanja koja korona virus čine ozbiljnijim Foto: Shutterstock

Visok krvni pritisak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti toliko su česte da svi koji ovo čitaju poznaju bar jednu osobu koja ima jednu od ovih bolesti. Prema kliničkim profilima bolesti, baš ova tri stanja najviše su povezana sa teškim slučajevima oboljevanja od virusa CIVID-19.

Iako u 80 odsto slučajeva oboleli od virusa COVID-19 imaju blage simptome, novi izveštaji pokazuju da korona virus može da ugrozi i druge ljude, ne samo stare i one sa oslabljenim imunitetom, prenosi National Geographic.

Ideja da virus predstavlja pretnju samo starijim ljudima došla je nakon poslednje analize stope smtrnosti od novog virusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija ažurirala prošle srede, i koja iznosi 3,4 procenta. Ove analize pokazale su da je smrtnost veća kod starijih ljudi.

Nažalost, analize su takođe pokazale da je smrtnost među mladim ljudima veća nego što mislimo.

Studija objavljena 28. februara u časopisu New England Jurnal od Medicine, ispitala je starosna doba 1.099 pacijenata obolela od korona virusa. Grupi manje ozbiljnih slučajeva, 60 procenata, pripadaju tinejdžeri i odrasli između 15 i 49 godina, što pokazuje da je ova grupa najviše pošteđena.

Istina, nekoliko težih slučajeva pripadaju ovoj starosnoj grupi. Od 163 teža slučaja oboljevanja, koji su ispitivani u studiji, 41 odsto su bili mladi odrasli lljudi, 31 odsto su pripadali grupi od 50 do 64 godine, a 27 procenata su stariji od 65 godina. Jedina starosna grupa pošteđena težeg oboljevanja od COVID-19 virusa su deca mlađa od 14 godina.

Milenijalci i generacija Z, takođe su u opasnosti da dobiju korona virus, zbog toga lekari savetuju da se niko ne oslanja toliko na starosnu dob, nego na uobičajene osnovne uslove za dobijanje virusa, ali i ona stanja koja su imali preminuli od virusa, a koje je objavio Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Na taj način možete dobiti naznake o tome kako da zaštitite sebe i svoje najmilije.

"Stopa smrtnosti od epidemije je visoka i ne treba da se kategorizuje na mlade ili stare", rekao je Tedros Adhanom, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, tokom sastanka koji je bio održan u ponedeljak. "Ne možemo da kažemo da nas nega starosna grupa više ili manje brine, svaki život je važan". 

Kardiovaskularne komplikacije

Novi korona virus napada pluća, ali osnovno stanje koje je najviše povezano sa najtežim ishodima su problemi sa srcem. Skoro polovina odraslih u Sjedinjenim Državama ima visok krvni pritisak. Takođe, i dijabetes se odomaćio; jedan od 10 Amerikanaca - od 34, 2 miliona u svim uzrastima - ima metaboličke poremećaje. I visok krvni pritisak i dijabetes mogu da uzrokuju širok spektar kardiovaskularnih poremećaja koji, otprilike, u Sjedinjenim Državama ubiju jednu osobu na svakih 37 sekundi.

Iako specifičan uticaj COVID-19 virusa na kardiovaskularni sistem i dalje nije u potpunosti jasan, Američki kardiološki fakultet navodi da je "bilo izveštaja o akutnoj srčanoj povredi, aritmiji, hipotenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega". Jedno istraživanje u koje je bilo uključeno 150 pacijenata iz Vuhana, epicentra epidemije, otkrilo je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju značajno veći rizik od smrti prilikom zaraze.

To se dešava jer su srce i pluća neverovatno povezani. Probajte samo da udahnete i izdahnete brzo - puls će automatski da vam se ubrza. Ali ako vam je srce slabo ili imate blokirane arterije, tada vaše telo ulaže mnogo veći napor kako bi krv i kiseonik cirkulisali po čitavom telu.

Isto se dešava i sa virusom gripa, studija iz 2018. godine objavljena u časopisu New England Journal of Medicine, otkrila je da su u roku od sedam dana od, ljudi kojma je bio dijagnostikovan grip, imali šest puta veće šanse da dobiju srčani udar. 

Krvni pritisak 

Mnogi ljudi su izloženi riziku, a da to i ne znaju. Baš kao i srčani problemi, veliki problem može da napravi i visok krvni pritisak - ili hipertenzija jer doprinosi aterosklerozi, procesu u kojem na zidovima krvnih sudova osobe rastu gusti plakovi napravljeni od masnih i tkivnih vlakana. Ako jedan od ovih plakova erodira ili pukne, može da blokira vene, što dovodi do srčanog udara ili šloga.

Erin Mihos, kardiolog i direktor Women's Cardiovascular Health na Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru, kaže da mnogo ljudi šeta sa plakovima i hipertenzijom, a da toga nisu svesni. CDC procenjuje da 108 miliona Amerikanaca ima hipertenziju, ali najmanje 11 miliona o tome nema pojma.

Ti ljudi su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što su influenca i korona virus. Te infekcije mogu stvoriti "oluju krvi" koja prolazi kroz celo telo.U jednoj ranijoj studiji pacijenata iz Vuhana primećen je "fulminantni miokarditis", neobičan sindrom koji erodira mišiće u srcu. "Znamo, posebno za ljude koji nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, da upala može biti okidač za puknuće plaka", kaže Mihos. Dijabetes takođe može podstaći aterosklerozu i ubrzati ove rupture plaka, a osobe obolele takođe imaju relativno slab imuni sistem, što ih čini ranjivijim na infekcije. S obzirom da smo usred sezone gripa i korona virusa, Mihos preporučuje da kardiološki bolesnici i dijabetičari osiguraju dovoljno lekova i da redovno proveravaju da li je njihov krvni pritisak pod kontrolom.

Astma

Pored zdravlja srca, izbijanje korona virusa ima ozbiljne posledice za ljude sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi prehlade ili gripa mogu da pogoršaju ova stanja. Razlika prehlade i gripa u odnosu na COVID-19 je dug period inkubacije pre pojave simptoma, a kreće se od dva do 14 dana.

Rak

Pacijenti sa rakom takođe su u grupi koja mora da se brine o respiratornim stanjima. Ljudi koji su pod intenzivnom terapijom za leukemiju ili limfom, i oni koji primaju transplantaciju koštane srži, su skloni dobijanju pneumonije, uključujući virusne verzije. To je zato što je njihov imunološki sistem ugrožen zbog tumora ili zbog tretmana koji dobijaju. "Pacijenti koji su ranije lečeni od raka mogu takođe da ostanu imunološki ugroženi iako se čini da su se oporavili", kaže J. Leonard Ličtenfeld, zamenik direktora Američkog društva za borbu protiv raka u Atlanti.

Deca su u redu

Istovremeno, svi do sada prikupljeni podaci ukazuju na to da je COVID-19 redak i manje težak kod dece. Do 11. februara, kineski CDC zabeležio je 44.600 potvrđenih slučajeva, ali samo 400 je uključivalo decu mlađu od 9 godina, a nijedno nije umrlo. Dakle, da li to znači da je manji broj dece zaražen ili se jednostavno ne razboljevaju?

"Svi na terenu mislimo da je ovo drugo tačno", kaže Džon Vilijams, šef odeljenja za dečje zarazne bolesti u Medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu. Ranijim istraživanjima potvrđeno je da i deca u čijem domaćinstvu mogu da se zaraze virusom, isto kao i odrasli, ali se jednostavno ne razbole. "Još nema studije, ali kada bude urađena, sigurno će pokazati da su se u klinikama, bolnicama i ambulantama nalazila i deca obolela od COVID-19, ali u mnogo manjem broju u odnosu na odrasle".



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...