Avanture veličanstvene Viktorije iz Kalvatonea - priča o nestancima i ponovnom pronalaženju

Od Kalvatonea, preko Berlina, do Sankt Peterburga, pročitajte gde je sve stigla veličanstvena Viktorija.

Avanture veličanstvene Viktorije iz Kalvatonea - priča o nestancima i ponovnom pronalaženju Foto: Wikimedia Commons

Kada su 1836. godine italijanski seljaci u selu Kalvatoneu, naselju pored Kremone, iskopali pozlaćenu žensku glavu, torzo sa desnom rukom i jednu kuglu - bio je to tek prvi put da je ovaj veličanstveni kip pronađen. Spajanjem delova dobijena je graciozna ženska figura koja lebdi nad globusom. Na kugli je ostao sačuvan i napis koji slavi pobedu Rimljana nad varvarima, što je pomogli arheolozima da nastanak ovog kipa smeste između 161. i 169. godine - vreme dvovlašća Marka Aurelija i Lucijusa Vergusa.

Prvo putovanje i drugi nestanak

Kada je 1840. godine, Gustav Fridrih Vagen, tadašnji direktor galerije u Berlinu, bio na putovanju u Italiji, kupio je kip za 9.000 tadašnjih lira. Viktorija je prenesena u Berlin i postala deo kraljevske zbirke, piše DW. 

Pod inventarskim brojem Sk 5, Viktorija del Kalvatone postala je simbol berlinske antičke zbirke. Čitavih sto godina stajala je na natkrivenom mostu između Starog i Novog muzeja izazivajući divljenje posetilaca.

Kada je počeo Drugi svetski rat, slavna statua je zajedno sa drugim umetničkim predmetima sklonjena u muzejski podrum, u koji je za vreme rata prodrla voda. U podrumu je bila sve do 1945. godine, kada su je odatle izvuklli vojnici Crvene armije. Arheolog Vladimir Blavatski, odmah je prepoznao čuvenu Viktoriju i naložio da se ona, u sklopu "kompezacione restutucije" kao "ratni plen", prenese u Sovjetski Savez. Zajedno sa brojnim drugim vrednim delima, statua je preneta u sovjetke muzeje, dok je sva dokumentacija o delima završila u Komitetu za kulturna dobra u Moskvi. 

Treći nestanak

"U ratnoj zbrci je Viktorija izgubila svoj identitet", kaže Ana Aponasenko, naučna saradnica Ermitaža u Sankt Peterburgu. "Dobili smo je bez ikakvih papira, čak je i berlinski inventarski broj bio izbrisan", kaže Aponasenko, a prenosi DW

Viktorija je decenijama ležala u sanduku u depou za francusku umetnost 17. veka.

Ana Vilenskaja, istoričarka umetnosti odeljenju za zapadnoevropsku umetnost u Ermitažu, koja je bila u timu koji je pronašao Viktoriju, objansila je da se ta greška verovatno desila jer je Viktorija bila - gola. "Tu se odmah spontano pomislilo na Francusku", uz osmeh objašnjava Ana Vilenskaja.

Foto: Wikimedia Commons

Čija je Viktorija iz Kalvotonea?

Kada je tim iz Ermitraža pronašao čuvenu Viktoriju, radovali su se i u Berlinu. "To je bio naš najveći ratni gubitak", rekao je Martin Majšbergerc, zamenik direktora Berlinske antičke zbirke, piše DW.

Međutim, Ruski parlament, Duma, 1998. dekretom je odlučio da se sav ratni plen smatra ruskim državnim vlasništvom – kao nadoknada za velike gubitke ruskih muzeja tokom Drugog svetskog rata. Nemačka pak insistira na međunarodnom pravu i Haškoj konvenciji koja ne dozvoljava da se kulturna dobra degradiraju na nivo ratnog plena. 

U međuvremenu i jedna zakonska odredba onemogućava izlaganje tih umetničkih predmeta u Nemačkoj: čak i kada bi Rusija pristala da ih pozajmi, nemačko državno tužilaštvo bi te objekte moralo da zapleni čim stignu u zemlju.

Pokretanje potrage za izgubljenim umetninama rezultat je dijaloga između nemačkih i ruskih muzeja. Zakonske odredbe nisu sprečile stručnjake da sarađuju.

Ermitaž kao konačan dom

Viktorija je trenutno izložena u jednoj od najlepših dvorana u Ermitažu - Rimskoj dvorani, kao deo stalne postavke. A interesantno je to da je o njoj i njenim avanturama snimljen i dokumentarni film.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.