Dinosaurus sa perjem? Nova otkrića kažu - da! Upoznajte PTEROSAURA

Ovih dana dinosaurusi sa perjem - pterosauri su u fokusu medija i to ne bez osnova. Evo o čemu je reč...

Dinosaurus sa perjem? Nova otkrića kažu - da! Upoznajte PTEROSAURA Foto: Profimedia

Neobična životinja - leteći reptil pre više stotina miliona godina živeo je na Zemlji, zajedno sa dinosaurusima – pterosaur. Osim što smo saznali približnije kako su izgledali, nova otkrića o njima iz temelja menjaju prepostavke o izgledu živog sveta iz vremena velikih gmizavaca, kao i o tome kada su se prvi put pojavile pernate životinje.

Priča o nastanku perja je poslednjih godina postala vrlo zbunjujuća jer mnogi od nas još nisu stigli da se pomire s činjenicom da je telo nekih dinosaurusa – bar prema teksturi – pre ličilo na kokošku nego na, recimo, krokodila. Jedan broj fosilnih ostataka dinosaurusa, naime, pokazao je da su brojne vrste imale perje, što sasvim sigurno nećete videti u dino parkovima ili radnjama sa dečjim igračkama.

Pterosauri međutim nisu stvarno bili "leteći dinosaurusi" kako se često kaže. Kao ni mnogi izumrli morski reptili poput ihtiosaurusa, pterosauri ne pripadaju grupi dinosaurusa iako im – iz naše perspektive – veoma nalikuju, a i živeli su u isto vreme.

Paleontolozi su do sada otkrili raznovrsne primerke ove životinje koji su planetu nastanili pre oko 160 miliona godina. Neki od njih su bili sasvim majušni, živeli su među drvećem i hranili se insektima. No, među pterosaurima su bila i najveća leteća stvorenja svih vremena kao što je kecalkoatl, koji je ime dobio po asteckom pernatom zmijolikom bogu. Sve do pre neki dan, paleontolozi su bili uvereni da su svi ti pterosauri imali nekakvo krzno, nimalo nalik perju ptica ili perju pernatih dinosaurusa. Mislili su i da se perje na Zemlji prvi put pojavilo u vreme dinosaurusa.

Naime, što se pterosaura tiče, još polovinom 19. veka, zahvaljujući fosilnom ostatku koji je tada pronađen, utvrđeno je da su ove životinje imale tu specifilnu vrstu krzna. Međutim, dva – prema rečima istraživača – spektakularna i odlično očuvana fosilna ostatka nedavno pronađena u Kini, pokazala su nešto drugo. Naime, raniji istraživači nisu pogrešili, pterosauri jesu imali krzno, ali uz njega, dobar deo tela ovih životinja bio je prekriven primitivnim perjem, baš kao i dinosaurusi. Kako to znaju?

"Ako se vaše malje granaju, imate perje", objašnjava Majk Benton sa Univerziteta u Bristolu, koji je vodio istraživanje čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Nature Ecology & Evolution.

Na primerku pterosaura pronađeni su delovi vrata, glave i krila koji su prekriveni upravo razgranatim krznom, za koje se ispostavilo da je ipak perje. Zapravo, postoje tri različite vrste grananja, odnosno perja, a perje sa krila je veoma nalik perju pronađenom kod mnogih dinosaurusa.

Ne zvuči baš kao spektakularno otkriće, ali tu nije ni blizu kraj priče. Iz ovog otkrića naučnici su zaključili da su možda pterosauri i dinosaurusi (kao što je velociraptor iz kojih su kasnije nastale ptice i neke druge vrste) istovremeno i nezavisno jedni od drugih evoluirali i dobili perje. Ipak, očekuju da je stvar mnogo jednostavnija. Za paleontologe je logičniji odgovor da su ove grupe životinja, pterosauri i dinosaurusi, imale zajedničkog (pernatog) pretka.

Ovo bi značilo da su prve pernate životinje na Zemlji mogle da nastanu ne pre oko 170 miliona godina, kako se do sada mislilo, već pre oko 250 miliona godina, pojašnjava Benton. On kaže da bi taj sledeći raniji zajednički predak mogao biti krokodil i da to ne bi bilo mnogo čudno jer znamo da su i mnogi sisari, od slonova do kitova, izgubili svoje krzno. Možda će jednog dana paleontolozi otkopati i pernatog krokodila?

Izvor: Nauka kroz priče



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...