Zabeležena najtamnija eksplozija zvezde do sada: Zbog čega je supernova bila toliko mračna?

Supernove, odnosno snažna eksplozija zvezda, obično su veoma sjajne, toliko da zasene ostatak galaksije. Zbog čega je onda ova supernova bila toliko tamna?

Zabeležena najtamnija eksplozija zvezde do sada: Zbog čega je supernova bila toliko mračna? Foto: Shutterstock

Dvostruki teleskop ATLAS na Havajima zabeležio je dosad najtamniju eksploziju zvezde, a naučnici pokušavaju da shvate zašto je ova supernova tako mračna. Naime, supernova je po definiciji veoma snažna eksplozija pri kojoj se oslobađa dovoljno energije da ona svojim sjajem zaseni ostatak galaksije.

Supernove su sjajnije od običnih – nova. Na latinskom nova znači "novo", a u astronomskom smislu taj događaj se odnosi na privremenu pojavu nove i sjajne zvezde. Naziv je zapravo netačan jer nova nastaje erupcijom već postojeće zvezde koja prilikom eksplozije, koja traje nekoliko sati ili dana, postane mnogo sjajnija. Prefiks super razlikuje supernovu od nove, odnosno supernova je značajno spektakularnija i snažnija. Stoga su se naučnici s pravom zapitali zbog čega je onda ova supernova bila tako tamna.

Neuspela eksplozija?

Prema jednoj teoriji, radi se o neuspeloj supernovi zvezde koja je od nas udaljena 150 miliona svetlosnih godina. Reč je o vrlo gustoj zvezdi, zvanoj beli patuljak. Naime, zvezde manje do srednje mase, poput našeg Sunca, nakon što potroše svoje gorivo postaju beli patuljci, piše New Scientist.

Eksplozije belih patuljaka, zvane supernove tipa Ia, obično su vrlo svetle. Astronomi se čak oslanjaju na njihov karakterističan sjaj kao na "standardnu sveću" pomoću koje mere koliko se brzo širi naš svemir.

Znalo je biti tamnijih supernova tog tipa, zvanih Iax, ali u poslednjih 12 godina naučnici su zabeležili samo tri takva fenomena, među koje se ubraja i ovaj. Potrebno je napomenuti da je ova najnovija supernova najmračnija dosad i oko 100 puta tamnija od tipične supernove tipa Ia.

Zanimljive mešavine elemenata

"Biće uzbudljivo ako potvrdimo da se radi o neuspeloj supernovi belog patuljka", rekao je astronom Šbam Srivastav sa Univerziteta Queen u Belfastu.

Srivastav i njegovi kolege otkrile su da su u ovom događaju nastale mešavine elemenata: ugljenika, kiseonika, magnezijuma, silicijuma i sumpora koje zapravo nastaju tokom, a ne pri završetku eksplozije belih patuljaka, što ukazuje na to da se radilo o nepotpunom događaju.

Izvor: Index.hr



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.