Naučnici i astronomi zbunjeni: Da li je kosmos ravan ili okrugao?

Prema najnovijem istraživanju, ako putujemo dovoljno daleko u svemir, mogli bismo da završimo tamo gde smo i započeli. Naime, prema merenjima opservatorije Planck, naš svemir bi mogao da ima sferičan oblik, a ne onaj ravne ploče, što bi u u korenu promenilo gotovo sve što čovečanstvo zna o svemiru tvrde naučnici.

Naučnici i astronomi zbunjeni: Da li je kosmos ravan ili okrugao? Foto: Shutterstock

Naučnici su, koristeći se opservatorijom Planck koji je bio aktivan od 2009. do 2013. godine, uspeli da mapiraju svemirsko mikrotalasno pozadinsko zračenje, odnosno svetlo preostalo još od Velikog praska. Ipak jedan skup posmatranja ukazao je na drugo zanimljivo otkriće - da u svemiru postoji više fenomena gravitacijske leće(sočiva) nego što se to očekivalo.

Gravitacijska leća (sočivo) je zakrivljenje slike nekog nebeskog tela zbog uticaja gravitacije drugog masivnog tela.

Astrofizičar Alesandro Melčiori sa Univerziteta Sapijenca i njegove kolege izračunali su da bi razlog tolike učestalosti tog fenomena mogao da leži u činjenici da je oblik svemira drugačiji od onoga što smo mislili, piše New Scientist.

Svi drugi kosmološki podaci sugerišu da je svemir ravan, poput lista papira. Ipak, najnovija merenja pokazuju da bi mogao biti "zatvoren" ili sferan, što bi značilo da bismo, ako putujemo dovoljno daleko u jednom smeru, završili tamo gde smo i započeli s putovanjem.

Trebao bi biti okrugao jer toliki nivo fenomena gravitacijskih leća (sočiva) podrazumeva prisutnost dodatne tamne materije koja bi svemir povukla u oblik sfere. Prema tim opažanjima, verovatnost da je svemir sferičan je 41 puta veća nego da je ravan.

"Ovo su najpreciznija kosmološka merenja i predstavljaju nam drugačiju sliku svemira", kaže Melčiori.

Međutim, neki drugi naučnici su još uvek skeptični po pitanju okruglog svemira i sumnjaju da se možda radi o nekoj statističkoj grešci prilikom proračuna.

"Ako je to istina, to bi imalo duboke posledice na naše razumevanje svemira", rekao je astrofizičar Dejvid Spergel sa Univerziteta Prinston.

"Ovo je zaista zanimljiva tvrdnja, ali nisam siguran koliko je potkrepljena podacima. U stvari, rekao bih da svi drugi dokazi tvrde upravo suprotno. Trebaće nam više godina istraživanja kako bismo utvrdili treba li ovu anomaliju shvatati ozbiljno ili se radi o statističkoj grešci", dodao je.

Ovo je već druga kriza u kosmologiji u relativno kratkom vremenu. Pre dva meseca naučnici su objavili da se svemir širi mnogo brže nego što to predviđaju modeli, a da niko ne zna zašto.

Tim astronoma došao je do ove spoznaje koristeći se novom teleskopskom tehnologijom s ogledalima koja menjaju oblik. Prema njihovoj studiji, svemir se širi za devet odsto brže nego što je predviđeno proračunima na temelju kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja.

Izvor: N1.hr



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.