Zašto je Beograd toliko zagađen ovih dana?

Sistem za praćenje kvaliteta vazduha, kojim upravljaju zvanične institucije u Srbiji, pokazuje da koncentracija štetnih materija u vazduhu, posebno PM čestica, u gradovima redovno premašuje bezbednosne granice za kvalitet vazduha preporučene u smernicama Svetske zdravstvene organizacije.

Zašto je Beograd toliko zagađen ovih dana?

Beograd je i inače jedan od gradova koji se svakodnevno bori sa prekomernim zagađenjem vazduha. Pored već prisutne velike koncentracije štetnih materija koje dolaze iz industrijskih postrojenja i termoelektrana na ugalj, ovaj grad se takođe suočava i sa problemom zagađenja vazduha koje dolazi iz kućnih ložišta i saobraćaja.  

Poznato nam je da je prekomerno zagađenje vazduha najviše izraženo tokom zimskog perioda jer se troši mnogo više energenata za proizvodnju električne energije ili grejanje u odnosu na ostatak godine – ali ove, kao i prethodnih godina, zvanični podaci pokazuju da je zagađenje prisutno i van grejne sezone.

Pretpostavke su da nedostatak vetra uz sve prethodno navedene izvore zagađenja, zajedno sa paljenjem useva u okolini Beograda, kao i povećanom količinom vozila u saobraćaju pogodoju ovakvom razvoju zagađenja.

Zagađenje vazduha i klimatske promene

Svi izvori zagađenja koje smo naveli takođe predstavljaju i najveće izvore emisija gasova sa efektom staklene bašte, ipak i pored toga naša zemlja ostaje veoma zavisna od uglja.

Srbija je tokom perioda 2015-2017. godine izdvojila čak oko 300 miliona  evra u direktnim subvencijama za sektor uglja, ili skoro 100 miliona evra godišnje – što je najveći iznos među državama zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju Energetske zajednice. Dodajte tome ‘subvencije’ koje građani već plaćaju svojim zdravljem, gore pomenutih milijardu evra, i postati će jasnija slika koliko ugalj već košta svakog građanina, a da nije ni upalio struju.

O Alijansi za zdravlje i životnu sredinu

Alijansa za zdravlje i životnu sredinu još od 2014. godine se bavi pitanjem kvaliteta vazduha u Srbiji. U saradnji sa lekarima i drugim zdravstvenim profesionalcima, zdravstvenim ustanovama i organizacijama civilnog društva organizovane su aktivnosti sa ciljem smanjenja zagađenja vazduha, unapređenja zdravlja građana i životne sredine u Srbiji.

Uz stručne skupove, obuke i sastanke urađena su i nezavisna merenja kvaliteta vazduha u Srbiji koja su bila polazna tačka za aktivnosti zagovaranja o čistijem vazduhu, boljem zdravlju i životnoj sredini. U junu 2015. godine, srpski zdravstveni stručnjaci javne i kliničke medicine zahtevali su poboljšanje kvaliteta vazduha radi smanjenja respiratornih, kardiovaskularnih i drugih bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, kao i dugoročnih ekonomskih troškova vezanih za sistem zdravstva – predložili su da se sektor zdravstva uključi u razvoj i regulaciju energetske politike, usvajanje zakonodavstva o kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru, podizanje svesti o štetnim efektima zagađenja vazduha na zdravlje, kao i poboljšanje kvaliteta podataka i razmenu podataka uključujući transparentnost i indicije zdravstvenog rizika od zagađenja životne sredine u javnom mnjenju.

Alijansa za zdravlje i životnu sredinu je objavila izveštaje, preporuke i naučne radove za Srbiju uključujući sledeće (1) Uticaji termoelektrana na ugalj na zdravlje na Zapadnom Balkanu, (2) Kako nas termoelektrane na ugalj u Srbiji čine bolesnima, (3) Zagađenje teškim metalima sa rudarskih kopova šteti javnom zdravlju, (4) Izgradnja nove termoelektrane na ugalj u Srbiji stavlja zdravlje i živote mnogih pod rizik, (5) Kako bi ukidanje subvencija za fosilna goriva pomoglo našem zdravlju, (6) Veći kvalitet vazduha i zdravlja na Balkanu, (7) Pojavljuju se pretnje za javno zdravlje zbog sve veće izloženosti živi na zapadnom Balkanu, (8) Hronično zagađenjem ugljem kao i kampanju ‘Skini masku mome gradu’.

Izvor: Klima 101



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u majskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.