Jeste li znali da postoji valuta koja važi samo u jednom gradu?

Bristol je već dugo predvodnik kada je reč o alternativnim pokretima. Poznat je po svojim hipijima, gradskim farmama, po angažovanom uličnom umetniku Banksiju… A poznat je i po projektu koji je počeo još pre sedam godina: Bristol ima svoj novac – bristolsku funtu.

Jeste li znali da postoji valuta koja važi samo u jednom gradu? Foto; Youtube printscreen

Britanski grad Bristol već godinama ima svoju valutu. Razlog za to je da se ljudima pokaže šta novac čini: u ovom slučaju posredi je ekološka ideja da se kupuju samo lokalni proizvodi.

Da li je to novac? Ono što se definiše kao univerzalno prihvaćeno sredstvo naplate potraživanja. Čime može da se kupuje roba, da se vrate dugovi. Ono što može da se štedi. Bristolska funta je velikim delom prihvaćena u Bristolu – a građane očito ne zanima to što se njime ne trguje na berzi u Hong Kongu ili Buenos Ajresu. Pokoji ekonomista će podsmešljivo da primeti da tim novcem ne može da se trguje ni u Londonu, pa kakav je to onda „novac"?

Ali i takvom ekonomisti posle malo razmišljanja neće više biti do podsmeha. Novac ne poznaje geografiju, kao što ni zajednička valuta zemalja evrozone ne zna za državne granice. U osnovi korišćenja novca je – dogovor.

Dobro i za privredu i za životnu sredinu

„Ako razmišljate ekonomski, onda to znači da novac ostaje na ovom području i završava cirkulišući u samo jednom gradu“, kaže nam jedan trgovac: „Zato to po meni ima smisla i podsticajno je za lokalnu privredu“. Bristolskom funtom se plaćaju samo proizvodi nastali u Bristolu, u neposrednoj okolini vaše kuhinje.

Zato nije čudo što se ideja sa lokalnom valutom zapatila u gradu koji je uvek bio utočište alternativaca. Gradska farma Verburg je, na primer, nastala početkom sedamdesetih godina kao utočište tadašnje „dece cveća“ koja su tamo uzgajala ekološke proizvode. Ona redovno snabdeva lokalne preduzetnike. Bristolska funta je logično proistekla iz tog sistema, objašnjava predstavnica farme Verburg, Sara Flint: „Svako zna: sada imam ovaj novac i potrošiću ga na lokalne proizvode. Važno je imati pred očima taj lokalni koncept“.

Naravno da je tačno i da je čitav sistem udaljen samo pola koraka od puke trampe, odnosno, robne razmene. Nešto slično već postoji u raznim alternativnim komunama koje hoće da imaju i troše samo onoliko koliko im je zaista potrebno. Naravno da ima i stvari koje su nam potrebne a dolaze izdaleka, na primer benzin ili nafta. Ali, na ovaj način se podstiče razmišljanje o tome šta nam je zaista potrebno iz dalekog sveta, a ono, pak, podstiče zaštitu životne sredine.

Trgovački lanci tu dolaze do svojih granica

Sijaran Mandi je jedna od kreatorki bristolske funte. Ona kaže da tu valutu koristi mreža od oko 2000 preduzetnika i radnji. „Da bi snabdevanje hranom i drugim proizvodima ostalo na jednom području i da bi se izbegla potrošnja energije za njen transport iz čitavog sveta, mora se intervenisati u samom sistemu i različitim sektorima ekonomije. To je bio jedan od razloga za nastanak bristolske funte“, kaže Mandi.

Ova valuta je nastala posle pobune do koje je došlo kada je Tesko, najveći trgovinski lanac u Velikoj Britaniji, odlučio da otvori filijalu u četvrti Strouks kroft, poznatoj po svojoj alternativnoj sceni. Ideja je gotovo genijalno jednostavna, jer trgovinski lanci uvek pobeđuju jer proizvode nude po jevtinijoj ceni od manjih radnji.

I takvi lanci su otkrili draž „lokalnih“ i „regionalnih“ proizvoda koje prodaju obično po nešto skupljoj ceni od „običnih“. No, i za takvu prodaju im je potrebna saradnja sa velikim plantažama. To se vidi na primeru paradajza. Pojedinačni farmer je ubrao 200-300 kilograma. U kooperativi možda i nekoliko tona. Ali koncerni sa više stotina prodavnica traže partnere koji mogu da im obezbede nekoliko desetina, možda i stotina, tona paradajza godišnje.

To znači da lokalni poljoprivrednici ne mogu da im posluže kao jaki partneri. Ali zato mogu da prodaju svoje proizvode neposrednom susedstvu – za bristolske funte.

Lokalno, ali i sa „običnom“ funtom

U Bristolu mnogi mali trgovci koriste lokalnu funtu. Oni koji to ne čine za to navode razne razloge poput stanovnice Bristla Karlote koja kaže: „Razmišljala sam o tome, ali život ide dalje i nikako da to učinim“. Njena prijateljica Fatima smatra da novac nije još previše rasprostranjen i „morate razmišljati o tome gde da ga nabavite“.

No, osim trgovaca i zanatlija, i gradski službenici u Bristolu mogu da biraju valutu u kojoj žele da im se isplati plata: britansku ili bristolsku funtu. Bivši gradonačelnik Bristola Džordž Ferguson odlučio je da demonstrativno prima platu samo u gradskom novcu i to je činio za vreme čitavog svog mandata od 2012. Do 2016. godine.

To je ipak i više od trampe

Bristolska funta ipak nije tek lokalno sredstvo plaćanja koje može da se uporedi sa markicama ili bonovima, ili pukom razmenom usluga. Ona je nešto drugo. Ne samo da ima ekološku ideju, nego kao podrška lokalnoj privredi zaobilazi propise koji služe kao opstrukcija takve podrške.

Zato i američki aktivista Robert Svan u svom eseju „Uloga lokalnog novca u regionalnom ekonomskom razvoju“ još sredinom osamdesetih piše da „emisijom sopstvenog novca dobijamo veliki podsticaj lokalnoj samostalnosti, većoj bezbednosti i trajnijoj ekonomiji“.

Izvor: Dw.com



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.