To je tek treća među više od 500 do sada poznatih vrsta morskih pasa za koje se veruje da izlučuju fluorescentnu tečnost, piše portal Science Alert.
Naučnici su ovu vrstu nazvali Mollisquama mississippiensis ili "američki džepni morski pas" jer doseže dužinu od samo 55 centimetara.
Blizu prednjih peraja ima kesice sa unutrašnjim žlezdama koje podsećaju na džepove, a iz njih povremeno izbaci fluorescentnu tečnost poput oblačića. Ona im verovatno služi da se zaštite od grabežljivaca, kaže ihtiolog iz Državne uprave za okeane i atmosferu dr Mark Grejs.
Primerak mužjaka koji je tek došao na svet i dugačak je samo 14 cm, pronađen je tokom istraživanja o kitovima u Meksičkom zalivu koje se tamo sprovodilo 2010. godine.
Naučnici su ga upravo klasifikovali kao novu vrstu i jedan je od samo dva džepna morska psa pronađena dosad u svetu.
Otkrivene kornjače koje svetle u mraku - i to u različitim bojama
: Marinski biolozi otkrili su oko Solomonskih ostrva vrstu kornjače koja svetli u mraku i ima neobičnu sposobnost biofluorescencije, odnosno emitovanja svetla u različitim bojama, kao što su zelena i crvena.
pročitajte članak
Dr Grejs kaže da je proveo tri godine identifikujući prikupljene primerke. "Ovaj je primerak bio u poslednjoj kesici koju sam otvorio. U nauci sam već četrdesetak godina, ali ovakvu vrstu još nisam susreo", kazao je.
Još jedan primerak džepnog morskog psa poznat nauci je odrasla ženka dugačka četrdesetak centimetara, uhvaćena 1979. godine u Pacifiku ispred obala Perua. Nazvali su je Mollisquama parini.
Zasad ihtiolozi znaju da džepni morski psi žive duboko pod okeanskom površinom, preciznije na oko 330 metara dubine.
"Činjenica da je u Meksičkom zalivu pronađen samo jedan primerak ove vrste morskog psa i da je klasifikovan kao nova vrsta dovoljno govori o tome koliko malo znamo o tom području i koliko još novih vrsta u tim vodama čeka da ih otkrijemo", kazao je direktor Instituta za istraživanje biološke raznolikosti u Tulaneu, Henri Bart.
Nije lako biti žena: Jeste li znali da neke ribe menjaju pol zbog stresa?
: Istraživači s Novog Zelanda ponudili su prvo detaljno gledište o molekularnom mehanizmu koji nekim vrstama riba omogućava da promene pol.
pročitajte članak
Naučnici su upotrebili rendgenske snimke i CT snimke visoke rezolucije da bi dobili što bolji uvid u spoljašnosti u unutrašnjost organa ove vrste morskog psa i ustanovili u kolikoj se meri dva primerka razlikuju.
Ustanovili su da Mollisquama mississippiensis ima manje pršljenova i da mu je telo prekriveno fotoforama (svetlilima), što kod originalnog američkog džepnog morskog psa (Mollisquama parini) nije primećeno.
Podaci o istraživanju objavljeni su u stručnom časopisu Zootaxa.
