Zbogom evolucijo, oktopodi preuzimaju kormilo

Saznanje naučnika da oktopodi mogu sami da menjaju svoje gene je naučna revolucija u najavi.

Zbogom evolucijo, oktopodi preuzimaju kormilo Foto: Shutterstock

Oktopodi ili hobotnice spadaju u životinje sa prilično zanimljivim talentima, poput onog da mogu da otvore teglu iznutra. Tu su i lignje koje komuniciraju promenom boje i sipe čija je veština kamuflaže nenadmašiva. Osim toga, oktopodi se smatraju najpametnijim beskičmenjacima na Zemlji. Naučnici su to i potvrdili saznanjem da oktopodi imaju i sposobnost da menjaju sopstvene gene.

U istraživanju objavljenom 2017. godine naučnici su saopštili da oktopodi, lignje i sipe ne slede svoje DNK zapise kao sva ostala smrtna bića. Umesto toga oktopodi rade nešto što je poznato kao RNK uređivanje.

RNK se ponaša kao prenosilac i kopir poruka za DNK. DNK predaje informacije, zapisane u genima, RNK kako bi formirala specifične proteine u ćelijama. Kod oktopoda ove informacije mogu da se izmene u procesu prevoda. Enzimi mogu da zamene određene nukleotide u kodu RNK – označene slovima sa A, U, G i C – drugima, kreirajući proteine koji nikad nisu bili zapisani u DNK. 

Njujork Tajms je ovo komentarisao kao mogućnost organizma da sam „dodaje nove zapise u svoju bazu genetskog koda”.

Sposobnost izmene gena unutar organizma dešava se i kod ljudi, ali oktopodi ovu tehniku koriste znatno više. DNK čoveka ima 20 000 gena, a svega nekoliko desetina gena bude zamenjeno kreacijama RNK. Lignje imaju, takođe, 20 000 gena, a najmanje 11 000 njih zameni se izmenama koje pravi RNK. 

„Kod ovih cefalopoda ovaj pojava nije izuzetak, već pravilo. Većina proteina se zameni novim kreacijama, i to se dešava u njihovom organizmu, a pripisuje se njihovoj uvrnutoj inteligenciji”, objasnila je biofizičarka sa Univerziteta u Tel Avivu, Eli Ajzenberg, na konferenciji za štampu, a koju prenosi Curiosity.

Istraživanja su pokazala da je tehnika izmene proteine koju vrši RNK u ovim životinjama veoma prilagodljiva na različite temperaturne uslove.

Nažalost, ova prednost sa sobom nosi i nedostatak – usporenu i otežanu evoluciju genoma, na osnovu kog se značajno ugrožava sposobnost adaptacije i evolucije oktopoda. Nemogućnost DNK mutacija odgovorna je za proces evolucije, a moguće je da su kičmenjaci menjali sposobnost RNK zarad sigurnijeg preživljavanja.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...