Prve telefonske novine: Kako je telefon postao servis zabave?

Pored novina i radija, ulogu zvučnog prenosa vesti i zabave imao je telefon. „Telefon Bilten” su prve telefonske novine, lokalizovane u Budimpešti.

Prve telefonske novine: Kako je telefon postao servis zabave? Foto: Wikimedia commons

Prvi telefoni, osim što su vizuelno podsećali na cigle i nisu bili prenosivi, bili su neatraktivni i zbog svojih funkcija - glasovnih poziva i razmene tekstualnih poruka. Ubrzo, telefoni dobijaju ulogu u svetu zabave, najpre kao telefonska pozorišta, a zatim i kao telefonske novine.

Ideju da telefon bude servis zabave omogućila je i činjenica da zvuk u to vreme nije mogao da se prenosi drugim putem - prvi radio-talasi prenosili su samo signale koji su se interpretirali kao tačke i crtice, a do pojave radija kakvog ga danas znamo čekalo se do 1920. godine. 

1890. godine, u Parizu, korisnicima telefona ponuđeno je da na ovaj način slušaju prenose iz pozorišta i opera, najpre iz telefonskih prijemnika u hotelima, kafićima, klubovima ili privatnim kućama po ceni od 50 centi za pet minuta programa.

Ovo je između ostalog bio i prvi vid prenosa programa uživo. Nakon tri godine broj korisnika dostigao je 1300. 

1893. godine pojavile su se prve i najuspešnije telefonske novine „Telefon Bilten” (Telefon Hírmondó) u Budimpešti. Postojale su sve do 1944. godine, a program je podrazumevao kratke vesti na svakih sat vremena, isprva emitovane putem telefonskih linija lokalnih telefonskih kompanija, a zatim putem specijalizovanih telefonskih kompanija, kroz kontinuirani program u trajanju od 12h.

Program bi počeo pre podne, u 9:30h sa prvim jutarnjim vestima i brzim sumiranjem glavnih vesti iz štampanih medija. Popodnevni program podrazumevao je „kratke, zabavne priče”, „sportsku inteligenciju” i „filtrirani sadržaj” različitog karaktera. Večernji sati bili su rezervisani za pozorište, operu, poeziju, koncerte, predavanja i lekcije iz lingvistike.

Foto: Wikimedia commons/Telefon Hírmondó/Koncertna soba

Struktura telefonskih novina vremenom je dobila oblik pravih novinskih redakcija, sa izuzetom komponentom štampanja pripremljenih sadržaja. Do 1907. godine „Telefon Bilten” imao je oko 200 zaposlenih i preko 15 000 pretplatnika.

Uspeh telefonskih novina inspirisao je preduzetnike širom sveta da oforme svoje, lokalne telefonske novine, međutim, nijedne nisu opstale duže od mađarskih.

Osnivač, Tivadar Puskas nije doživeo da sumira uspeh svog izuma, umro je od srčanog udara malo nakon što je krenulo emitovanje programa putem telefona.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.