Starija od Černobilja: Kištimska nuklearna katastrofa za koju je malo njih čulo

Kištimska katastrofa je incident koji se dogodio 29. septembra 1957. godine u postrojenju za preradu nuklearnog goriva Majak u Rusiji.

Starija od Černobilja: Kištimska nuklearna katastrofa za koju je malo njih čulo Foto: Wikimedia commons

Gotovo 30 godina pre nego što je eksplodirao nuklearni reaktor u Černobilju dogodila se Kištimska nuklearna katastrofa, u jednom od najvećih nuklearnih postrojenja u Rusiji. Sovjetski zvaničnici su ovu katastrofu zataškavali više od 3 decenije.

Incident koji se desio u nuklearnom postrojenju Majak, nadomak grada Kištima, u Čeljabinskoj oblasti, dobio je ocenu 6 na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente, što ga čini trećim najozbiljnijim nuklearnim incidentom ikad zabeleženim.

 Foto: Wikimedia commons

Postrojenje je izgrađeno ubrzo nakon Drugog svetskog rata da služi kao lokacija za sovjetski nuklearni program u nastajanju i prvobitno za proizvodnju plutonijuma za izradu nuklearnog naoružanja. Izgrađeno je u žurbi, a rekator se prostirao na 90km², okruženih sa 250km² zone isključenja, što ga je činilo najvećim nuklearnim reaktorom u Rusiji. Bio je dovoljno velik da ima status grada, ali ni na jednoj mapi poznatoj javnosti nije bio ucrtan ni Majak ni Ozjorsk - koji je bio baza za nekoliko hiljada naučnika i inženjera i njihove porodice. Od početka Majak je bio nebezbedno postrojenje. Premalo pažnje se obraćalo na sigurnost zaposlenih i odlaganje otpadnog materijala. Radioaktivni otpad je isprva skladišten u prostorijama ispod zemlje, a kada je tu nestalo mesta, ispuštan je u lokalnu reku, čiju vodu je koristilo više od 100 stanovnika koji su živeli niz njen tok. Za rashlađivanje reaktora korišćena je voda iz obližnjeg jezera Karačaj, koja je cirkulisala, tako da se otpadna voda vraćala nazad u korito jezera. Kroz nekoliko godina čitava okolna naselja i sva voda u blizini Majak postrojenja bila je kontaminirana smrtonosnom količinom radioaktivnog otpada.

Nepravilni sigurnosni sistemi prouzrokovali su nekoliko fatalnih nesreća. Prva registrovana, dogodila se 1953. godine i prošla je nezapaženo, sve dok kod jednog od radnika nije razvijena bolest kao posledica radijacije, zbog koje su mu amputirane obe noge. Najveća nesreća je nazvana „Kištimska katastrofa” i dogodila se 29. septembra 1957. godine kada je rashladni sistem jednog skladišta za radioaktivni materijal prestao da radi, što nije otkriveno sve do trenutka kada se dogodila eksplozija. Neposrednih žrtava eksplozije nije bilo, ali je eksplozija poslala oblak radioaktivnog dima 1km u visinu. Tog popodneva stanovnici Čeljabinske regije primetili su neobične boje na nebo, a spekulisalo se da je u pitanju polarna svetlost, koja je vidljiva daleko na jugu. Zbog tajnog postojanja postrojenja Majak niko od stanovništva nije ni slutio šta se zapravo dogodilo. Radioaktivni oblak je narednih dana zagadio površinu 15-20 000 km² i ugrožavao živote 270 000 ljudi. Evakuacija najbližeg stanovništva desila se tek kroz nedelju dana, bez objašnjenja, a tokom naredne dve godine evakuisano je još svega 10 000 ljudi. 

Nagoveštaj o katastrofi su najpre dali strani mediji, 1958. godine, kada su novine iz Kopenhagena pisale o sovjetskoj odluci da se obustave svi nuklearni testovi te godine u martu. Nakon toga sličan izveštaj pojavio se u austrijskim novinama, ali su sovjetske vlasti odbacile ove izveštaje. Tek 1976. godine Žores Medvedev, odbegli ruski biolog piše seriju članaka na temu katastrofe za Nju Sajentist. Njegove tvrdnje potkrepio je još jedan sovjetski naučnik, Lev Tumerman, koji je nakon toga emigrirao u Izrael. 

-„Oko 100 kilometara od oblasti Sverdlovska, znak autoputa je upozorio vozače da se ne zaustavljaju narednih 20 ili 30 kilometara i da se voze maksimalnom brzinom. Sa obe strane puta, koliko se moglo videti, zemlja je bila „mrtva”: Nema sela, nema gradova, samo dimnjaci uništenih kuća, nema kultivisanih polja ili pašnjaka, nema stada, nema ljudi ... ništa”, naveo je u svom izveštaju Lev Tumerman.

Ipak, naučna zajednica je sumnjala u ove izveštaje, a do raspada Sovjetskog Saveza nisu se znale razmere niti uzroci kontaminacije.

Prema Žoresu Medvedevu, katastrofa u Kištimu bila je gora od Černobilja zbog oslobađanja veće količine dugotrajne radioaktivne supstance stroncijum-90. Slučajevi raka, urođenih mana i drugih značajnih zdravstvenih problema i dalje su visoki među stanovnicima tog regiona do danas.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...